Narodna banka Srbije (ipak) bez promene kamatnih stopa

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

Kako se ističe u zvaničnom saopštenju, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

„U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4 odsto. Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za 1,0 odsto. Na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji“, piše u saopštenju NBS.  

Uprkos zbivanjima na Bliskom istoku i velikoj međunarodnoj krizi, NBS i dalje očekuje da će se inflacija kretati do kraja godine u granicama cilja od 3 ± 1,5 odsto.  

„Pored oprezne monetarne politike Narodne banke Srbije, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe“, kažu u NBS.

Ipak, ni po osnovu zarada ne očekuju veće inflatorne pritiske, „jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti.“

Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako „da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost.“

Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti.

„Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju. Ono što se već sada može pretpostaviti je da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama“, zaključuju u NBS.

Indirektan, ali značaj uticaj krize na Bliskom istoku

Monetarna politika Narodna banka Srbije tradicionalno se smatra relativno konzervativnom kada je reč o upravljanju kamatnim stopama. Centralna banka Srbije poslednjih godina vodi politiku usmerenu pre svega na očuvanje stabilnosti cena i stabilnosti kursa dinara, što često podrazumeva oprezniji pristup promenama referentne kamatne stope.

U poređenju sa nekim centralnim bankama u regionu koje imaju fleksibilnije režime ili su brže reagovale na inflatorne šokove, NBS je neretko birala postepenije prilagođavanje monetarne politike. Takav pristup proizlazi iz strukture srpske ekonomije, koja je visoko evroizovana i snažno povezana sa finansijskim tokovima u evrozoni, pa nagle promene kamatnih stopa mogu imati značajan uticaj na kreditnu aktivnost, stabilnost bankarskog sektora i kretanje kapitala.

Kada je reč o referentnim orijentirima, odluke Narodna banka Srbije u većoj meri prate monetarnu politiku Evropske centralne banke nego poteze centralnih banaka zemalja regiona koje nisu u evrozoni. Razlog za to je činjenica da je najveći deo bankarskog sistema u Srbiji u vlasništvu banaka iz Evropske unije, kao i da je veliki deo štednje i kredita vezan za evro.

Zbog takve finansijske strukture, promene kamatnih stopa u evrozoni snažno utiču na domaće finansijsko tržište, pa NBS u praksi vodi politiku koja je u velikoj meri usklađena sa signalima iz Frankfurta, iako formalno zadržava potpunu monetarnu autonomiju.

Centralne banke regiona koje imaju sopstvene valute često takođe gledaju prema ECB kao glavnom referentnom okviru, pa se u praksi monetarne politike u jugoistočnoj Evropi često kreću u sličnom pravcu.

Geopolitički šokovi, poput rata na Bliskom istoku, imaju indirektan, ali značajan uticaj na kamatne stope širom sveta, pre svega kroz rast cena energije i povećanu neizvesnost na finansijskim tržištima. Ako sukob dovede do trajnog rasta cena nafte i gasa, to može ponovo podstaći inflaciju na globalnom nivou, što bi centralne banke moglo primorati da duže zadrže restriktivnu monetarnu politiku ili čak ponovo povećaju kamatne stope.

U takvom okruženju i Narodna banka Srbije mora da vodi računa o spoljnom inflatornom pritisku, kretanjima kapitala i stabilnosti kursa, pa globalne geopolitičke krize često indirektno produžavaju period viših kamatnih stopa čak i u ekonomijama koje nisu direktno uključene u sukob.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila 2026. godine.