Nivo ulaganja u inovacije domaćih preduzeća i dalje nizak

Preduzeća u Srbiji ulažu u inovacije, ali je nivo ulaganja i dalje relativno nizak u poređenju s razvijenim zemljama.

Investicije u inovacije zavise od nekoliko faktora, uključujući veličinu preduzeća, industrijski sektor i pristup finansiranju. Veća preduzeća obično imaju više resursa i često ulažu u inovacije, bilo kroz razvoj novih proizvoda, tehnologija ili poslovnih modela.

Multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji često implementiraju inovacije koje su razvijene na globalnom nivou. S druge strane, mala i srednja preduzeća (MSP) često se suočavaju s izazovima u pogledu finansiranja inovacija, kao i u pogledu pristupa znanju i tehnologijama. MSP su obično manje sklone riziku, pa često ne mogu da priušte značajna ulaganja u istraživanje i razvoj (R&D).

Međutim, postoje primeri MSP koje ulažu u inovacije, naročito u sektorima poput IT-a, gde Srbija ima relativno snažnu i rastuću industriju. Podrška države i EU fondova za inovacije u Srbiji postoji, ali može biti složena i teško dostupna za neka preduzeća. Institucije poput Fonda za inovacionu delatnost i drugih programa podržavaju preduzeća, ali je pristup ovim sredstvima često konkurentan.

Takođe, prema rečima poslovnih konsutlanata, povećanje ulaganja u inovacije zahteva sistematski pristup, uključujući poboljšanje pristupa finansiranju, jačanje podrške za R&D i razvoj kulture inovacija u preduzećima svih veličina.

Prema rečima poslovnog konsultanta Nikole Stefanovića, preduzeća koja treba konstantno da ulažu u inovacije, moraju pre ulaganja sredstava da, pre svega, naprave kulturu poslovanja koja podstiče inovacije, kao i da naprave podsticajnu organizacionu strukturu.

“Da bi inovacije mogle da budu generalno efektivne, prepoznate i implementirane, trebalo bi napraviti organizuju koja će podsticati inoviranje koje može da bude na svim nivioma kompanije. Ali mislim da je bitno da se stvori kultura poslovanja gde i zaposleni, a ne samo menadžeri, mogu da predstave svoje predloge i da imaju mogućnost da na taj način doprinesu razvoju kompanije. Osim odvajanja sredstava, što je polazna tačka pri ulaganju, potrebno je da postoji politička volja samog rukovodstva kompanije da stvori organizaciju koja će da podstiče inoviranje kontinuirano i u svakom pogledu”, ocenjuje naš sagovornik.

On ističe i da ako dođe do greške pri izboru investicije, to se najčešće dešava kada nije praćena procedura investicionog plana, već se ulaganje izvršilo prema osećaju.

“Najveće greške se prave jer se celokupno ulaganje radi na osnovu osećaja. Kod nas postoji duga tradicija da vlasnici malih i srednjih preduzeća posluju tako, na bazi osećaja, što je u redu kada su firme male i nema velikog broja zaposlenih, međutim isto tako takva preduzeća nemaju adekvatan kadar koji bi se bavio ozbiljnom analizom potencijalnih rizika”, kaže Stefanović.

On ističe da se često dešava se da posle desetak dobrih odluka preduzetnik napravi jednu lošu koja povuče celu kompaniju u veliki problem.

“Mi smo mlado tržiše u smislu kapitalizma, i preduzetnici su takođe ti koji isto najčešće rade sve na osnovu svog unutrašnjeg osećaja. Ne oslanjaju se na ozbiljnu investicionu analizu, odnosno na analiziranje projekata na način na koji bi to trebalo da se uradi. Deo problema je i do organizacione strukture jer najčešće u firmama nemate nekoga ko je zadužen baš za investiranje, odnosno da radi analizu procene rizika ulaganja. Ukoliko su greške male to može da se prebrodi, ali ukoliko je reč o kapitalnim ulaganjima onda može da dođe do poremećaja tokova novca, prezaduženosti”, objašnjava poslovni konsultant.