Za preduzetnice na selu bespovratna sredstva od minimum 300.000 dinara

Vlada Srbije pokrenula je novi ciklus podrške ženama koje posluju na selu. Reč je o Uredbi o utvrđivanju Programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2026. godini, kojom su definisani ciljevi, uslovi i finansijski okvir za dodelu bespovratnih sredstava.

Program se sprovodi preko Ministarstva privrede i predstavlja jedan od projekata u okviru šireg budžetskog paketa namenjenog jačanju konkurentnosti privrede.

Ukupno 390 miliona dinara predviđeno je u budžetu za podsticaje razvoju konkurentnosti, ali je za ovaj program opredeljeno 50 miliona dinara. Ta sredstva imaju status de minimis pomoći, što znači da su u pitanju namenske subvencije manjeg obima koje su, u skladu sa zakonom o platnom prometu, izuzete od prinudne naplate. Praktično, novac koji bude dodeljen korisnicama ne može biti predmet izvršenja po drugim osnovama.

Opšti cilj programa formulisan je široko – podsticanje razvoja ženskog preduzetništva i održivog ekonomskog rasta. Međutim, konkretnije odrednice otkrivaju da je fokus na dva ključna pravca: jačanju biznisa koje vode žene u seoskim područjima i otvaranju novih radnih mesta van urbanih centara. Seoskim područjem, u smislu ovog programa, smatra se svako područje koje ne spada u urbano, kako je precizirano u posebnom prilogu koji je sastavni deo programa.

Pravo na učešće imaju postojeće preduzetnice, zadruge, kao i mikro i mala privredna društva registrovana u Agenciji za privredne registre (APR), pod uslovom da je osnivač i zakonski zastupnik žena. Ukoliko firma ima više osnivača, najmanje 50 odsto udela mora biti u vlasništvu jedne ili više žena. Osnivač može biti isključivo fizičko lice, a vrata programa otvorena su i za strane državljane sa prebivalištem u Srbiji, pod uslovom da ispunjavaju sve propisane kriterijume.

Dodatni uslov odnosi se na poreklo sirovina. Program je namenjen onima koji u proizvodnji koriste isključivo, odnosno 100 odsto, sirovine domaćeg porekla. Na taj način država nastoji da podstakne ne samo žensko preduzetništvo, već i oslanjanje na lokalne resurse i dobavljače.

Kada je reč o nameni sredstava, novac je pre svega usmeren na investicije. Podržava se nabavka nove opreme, mašina i alata, nove računarske opreme i softverskih licenci koje su direktno uključene u proizvodni proces. Dozvoljena je i nabavka repromaterijala, ali njegovo učešće u ukupnoj investiciji ne sme preći 25 odsto vrednosti za koju se konkuriše.

Sredstva se ne mogu koristiti za carinske i administrativne troškove, transport, špediciju, skladištenje ili druge prateće izdatke u vezi sa nabavkom opreme. Isključena je i refundacija za već kupljenu ili avansiranu opremu i repromaterijal, kao i otplata kredita, zajmova ili reprograma dugova.

Nije dozvoljena ni kupovina opreme koju podnosilac sam proizvodi, kao ni bilo koji trošak koji nije u skladu sa prirodom delatnosti preduzeća. Posebno je naglašeno da sredstva ne mogu biti upotrebljena za nabavku opreme namenjene daljem iznajmljivanju, opreme koja funkcioniše po principu samousluživanja, niti za špekulativne poslove. Ručni alat i vozila takođe su izuzeti iz podrške.

S druge strane, troškovi montaže, instalacije i obuke mogu biti priznati, ali samo ako su prikazani kao posebne stavke na istoj profakturi. Oprema ne sme biti kupljena od fizičkog lica, osim ako je prodavac registrovan kao preduzetnik. Dodatno ograničenje odnosi se na vremenski okvir, jer prema propisima oprema ne sme biti ni isporučena ni plaćena, ni delimično ni u celosti, pre donošenja rešenja o dodeli bespovratnih sredstava.

Finansijski okvir programa predviđa da korisnice mogu dobiti finansiranje do 100 odsto vrednosti investicije, uključujući i PDV. Iznos bespovratne pomoći ne može biti manji od 300.000 dinara, niti veći od milion dinara. Ukoliko je investicija veća od tog maksimuma, razliku do pune vrednosti ulaganja preduzeće mora obezbediti iz sopstvenih izvora.

U slučaju sopstvenog učešća, obaveza je da se najpre uplati sopstveni deo dobavljaču, a tek nakon dostavljanja dokaza o toj uplati sledi isplata odobrenih bespovratnih sredstava. Kao nabavna vrednost priznaje se cena opreme sa uračunatim PDV-om, kao i troškovima montaže, instalacije i obuke, pod uslovom da su iskazani u profakturi, ali bez transporta i drugih pratećih izdataka.

Podrška je ograničena i na određene sektore – pre svega na prerađivačku industriju. To obuhvata proizvodnju prehrambenih proizvoda, tekstila, odeće, kože i predmeta od kože, određene proizvode od drveta, proizvodnju parfema, toaletnih preparata i eteričnih ulja, kao i proizvode od nemetalnih minerala. I preduzeća koja u registru imaju drugu šifru delatnosti mogu konkurisati, ali samo ako dokumentacijom dokažu da u praksi obavljaju jednu od dozvoljenih delatnosti.

Ograničenje postoji i u pogledu državne pomoći: u 2024, 2025. i 2026. godini, zajedno sa povezanim licima, podnosilac ne sme preći ukupan limit od 300.000 evra de minimis i druge državne pomoći, računajući i sredstva koja sada traži. Privredni subjekt ne sme biti u teškoćama, osim ako je osnovan pre manje od tri godine, s tim da se izuzetak ne odnosi na mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju uslove za pokretanje stečaja.

U slučaju da ukupan iznos traženih sredstava premaši raspoloživi budžet, prednost će imati oni koji nisu koristili sredstva po istom programu u 2025. godini.