DOMAĆA GEJMING INDUSTRIJA PODSTIČE STVARANJE NOVIH KADROVA Nije nam cilj uspeh na lokalnom tržištu – ili si igrač na svetskom nivou ili nisi uopšte, poručuju sagovornici Biznis.rs

U vreme kada digitalna i kreativna industrija naglo ubrzavaju svoj razvoj, pre svega povećavanjem obima i kvaliteta svoje online ponude, malo srpsko tržište pokušava da se uključi u globalnu trku zahvaljujući inovativnim idejama i kvalitetnim kadrovima. To se najbolje vidi na primeru predstavnika domaće gejming proizvođača koji, udruženi preko Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), doprinose izmenama državne regulative, kao i proširivanju obrazovnih programa na fakultetima, kako bi posledično uvećali IT zajednicu u zemlji.   

Prema rečima Gareta Arkulusa (Gareth Arculus), direktora za odnose sa javnošću u beogradskoj kompaniji Nordeus, najveću konkurentsku prednost razvoja video igara u Srbiji predstaljaju izuzetni inženjeri koji završavaju domaće fakultete i stvaraju inovativne tehnologije. Tome treba dodati nove uskostručne obrazovne programe na univerzitetima, rastuću gejming zajednicu, kao i niže troškove života i poslovanja nego u razvijenim tržištima.  

„SGA danas okuplja gotovo sve timove i studije koje se bave razvojem igara u Srbiji. Sa više od 80 kompanija članica, naš naredni korak je stvaranje kvalitetnih programa koji će podržati njihov rast i povezivanje sa svetskom gejming industrijom, a posebno smo fokusirani na obrazovanje, podržavajući Inicijativu Digitalna Srbija i nove univerzitetske master 4.0 programe iz oblasti gejminga“, objašnjava Arkulus za Biznis.rs. Domaće gejming kompanije će direktno sarađivati sa deset fakulteta iz Beograda i Kragujevca, nudeći studentima dodatno izučavanje iz oblasti dizajna i programerskog razvoja igara.

Naš sagovornik već od naredne godine očekuje uvođenje dodatnih edukativnih programa, pogotovo iz oblasti umetničkog oblikovanja, proizvodnje specijalnih efekata, animacije, pa čak poslovnog razvoja u gejmingu, obzirom da su ekonomski kadrovi posebno deficitarni u ovoj specifičnoj industriji, o čemu više možete da pročitate OVDE.

Ipak, ranija upozorenja domaćih IT stručnjaka da je broj mladih programera koji svake godine dolaze sa fakulteta ograničen i mali, mogu da se razreše uticanjem na još mlađe generacije.

„Zahvaljujući velikim naporima Fondacije Petlja i inicijative Digitalna Srbija, programiranje je u sklopu informatike sada obavezan predmet za sve đake u našim osnovnim školama, a u celoj Srbiji od pre dve godine imamo i više od 55 specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama. Zbog ove demografske promene, u narednim godinama videćemo rast interesovanja za studiranje na tehnološkim i tehničkim fakultetima. Posebno će na to uticati i porast devojaka zainteresovanih za prirodno matematičke predmete“, smatra Arkulus.

Osvajanje sveta kao jedino merilo uspeha

„Ako slušate rođene pobednike iz bilo koje sfere umetnosti, biznisa ili sporta, uvek će reći da samo treba da budeš najbolji i da onda konkurencija ne postoji.  Naše gejming firme se kao i sve ostale takmiče na svetskom tržištu i za njih ne postoji ’lokalno ok’ kao mera uspeha – ili si bitan igrač na svetskom nivou ili nisi“, naglašava Uroš Banješević, suosnivač i direktor kompanije Mad Head Games iz Novog Sada.

Da tržišta više ne postoje u geografskom smislu, slaže se i njegov kolega iz Nordeusa. Globalno tržište gejminga najveći je sektor industrije zabave, a samo jedan njegov segment – igre za mobilne uređaje – veći je od svetskog tržišta filma i muzike zajedno.

„I ne samo to, nego u njemu imamo mnogo više potencijala da budemo globalno uspešniji, što naša gejming zajednica i dokazuje iz godine u godinu. Mislim da su IT kompanije, koje su locirane u Srbiji a rade na globalnim tržištima, pokazale da ne moraš da ideš daleko da bi radio ono što voliš i živeo dobro od toga“, poručuje Arkulus.

SGA je prošle godine pohvalila izmenu zakona, koje su posledično donele poreske olakšice i za proizvođače u gejming industriji. One, nesumnjivo, mogu da doprinesu daljem povećanju konkurentnosti srpskih gejmera. To je ogroman napredak jer, Banješević podseća, do skoro u Srbiji nisu zvanično postojali ni lokalizivani Appstore i Google Play servisi.

„To je praktično ukidalo mogućnost bilo kakvog izdavanja igara na ovim platformama, pa o zakonskim regulativama i olakšicama nismo preterano ni razmišljali dok nismo postavili temelje. Sada, nakon dosta truda uloženog od strane SGA i sa mnogo drugih strana, stvari dolaze na svoje mesto i nadam se da će se trend izmena zakona nastaviti u pravcu povećavanja konkurentnosti domaćih firmi na svetskom tržištu. Aktivno radimo da fokus pomerimo sa toga „jeftini smo“ na  talenat, znanje i kreativnost“, zaključuje Uroš Banješević iz Mad Head Games.

Kao stranac na položaju u srpskoj kompaniji, Arkulus dodaje da mu izuzetno pomaže činjenica da kod nas veliki broj ljudi razume i govori engleski na vrlo visokom nivou. To mu, kako kaže, omogućava da oseti duh ljudi u Srbiji, i predstavi jednu dodatnu konkurentsku prednost.

„Postoji visok nivo kolektivizma ovde, koji nisam doživeo drugde. Ljudi žele da se okupe i da rade za veće dobro, za boljitak zajednice i društva u celini. To vidim pre svega kroz rad u Nordeusu i kontinuiranom napretku u radu sa našim ključnim partnerima, SGA, DSI i Nordeus Hub. Sve one zajedno imaju za cilj stvaranje boljeg obrazovnog sistema, radnog okruženja, kolektivnog učenja i razvoja gaming ekosistema, sve kako bismo mogli da uspemo kao jedan, umesto da se takmičimo jedni sa drugima“.