KAKO SE U SVETU OPOREZUJU KRIPTOTRANSAKCIJE? Od potpune zabrane do stvaranja novih poreskih rajeva

U iščekivanju usaglašavanja definitivnog nacrta Zakona o digitalnoj imovini, predstavnici domaće blokčejn zajednice koji učestvuju u njegovom kreiranju, slažu se u jednom – da je potrebno osmisliti sistem oporezivanja kriptotransakcija koji neće raditi na štetu fintech firmi koje se bave kriptovalutama.

Međutim, teško je utvrditi koji su to regulatorni okviri na koje se treba ugledati jer među državama koje su do danas izglasale zakone u ovoj oblasti postoje ogromne razlike u tretiranju poreza na transakcije kriptovaluta, čak i među onima koje su ekonomski najrazvijenije i tehnološki najnaprednije.

Krajnje liberalan stav po tom pitanju, u smislu da su njihovi zakonodavci odlučili da stvore svojevrsne poreske rajeve za digitalni novac, u ovom trenutku imaju Portugalija, Nemačka, Belorusija, Malta, Singapur, Švajcarska, Malezija, a u našem regionu Slovenija.

U ovim državama prihodi ostvareni u transakcijama bitkoina i ostalih kriptovaluta ne potpadaju pod porez na kapitalnu dobit, a privatna lica koja zarađuju novac na ovaj način u većini slučajeva tretiraju se sa poreskim izuzecima.

Ipak, većina njih, poput Slovenije, odvojeno tretira dobit koju ostvaruju kompanije. Uz to, Slovenci zahtevaju od fizičkih lica koja se bave kriptotransakcijama da ostvaruju prihode i u drugim valutama osim virtuelnih, odnosno u „realnom novcu“.

U Britaniji glavolomke, u Japanu „novac kao i svaki drugi“

Američka služba za prihode (IRS) tretira digitalne tokene kao imovinu, a ne kao valutu, pa su sve transakcije koje koriste bitkoin i drugi virtuelni novac oporezovane u skladu sa principima primenjivim na oporezivanje imovine. Pored toga, američki poreski obveznici koji prodaju robu ili usluge u zamenu za kriptovalute dužni su da prijave njihovu vrednost u svoje godišnje poreske prijave, izraženu u dolarima na dan prijema na račun.

U Velikoj Britaniji, glavno regulatorno telo za prihode od poreza i carina, HMRC za sada praktikuje politiku „da će se svaki slučaj u vezi sa transakcijom kriptovaluta razmotriti na osnovu vlastitih činjenica i okolnosti“, što predstavlja problem bez presedana za tamošnje poreznike.

Za razliku od Britanaca, u Japanu se digitalni novac smatra legalnim načinom plaćanja od sredine 2017. godine i nad njime se primenjuju opšti porezi na prihode i kapitalnu dobit.

Strože da strožije ne može biti

Bolivija, Kolumbija i Ekvador u potpunosti zabranju trgovinu kriptovalutama, mada su Kolumbijci pozvali pripadnike svoje IT zajednice da učestvuju u konsultacijama o donošenju novog zakona koji bi otvorio vrata korišćenju virtuelnih valuta.

Među zemljama koje imaju izrazito velike stope oporezivanja, izdvajaju se Australija, Švedska i Izrael. U poslednje dve se čak dešavalo da poreske službe primene poreske stope od nekoliko stotina procenata na pojedincima i firmama koje nisu mogle da dokažu kolika je bila vrednost kriptovaluta kojima su trgovali u trenutku ostvarenih transakcija.