Koja je uloga Srbije u revoluciji AI i biotehnologije?

Na konferenciji pod nazivom “Snaga znanja: Srbija kao zemlja inovacija i nauke“, održanoj u organizaciji NALED-a, u fokusu su bile dve ključne teme budućnosti – veštačka inteligencija i biotehnologija. Skup je okupio predstavnike institucija, naučne zajednice i privrede sa ciljem da zajednički razmotre kako Srbija može postati prepoznatljivo središte inovacija u regionu.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da su inovacije rezultat partnerstva između onih koji stvaraju i onih koji kreiraju uslove za razvoj.

“Dok inovatori i startapi rade na rešenjima, mi u NALED-u menjamo propise kako bi njihova ideja lakše stigla do tržišta“, naglasila je ona, podsećajući da su preporuke Sive knjige i Knjige inovacija već našle svoje mesto u nekoliko važnih zakona – od propisa o inovacionoj delatnosti do regulative o medicinskim uređajima i bezbednosti saobraćaja.

Jovanović je posebno istakla projekat InnoLeaders, koji NALED sprovodi u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka i Tehničkim univerzitetom u Minhenu. Ovaj projekat ima za cilj izgradnju održivih inovacionih ekosistema i jačanje saradnje između nauke, privrede i države. Kao jedan od konkretnih koraka, razvija se B2B platforma koja povezuje mala i velika preduzeća, pruža smernice za doktorske programe i pomaže u podršci startapovima koji nastaju iz istraživanja.

“Sve ovo pokazuje da Srbija ima znanje, potencijal i volju, potrebno je samo da joj se pruži prilika“, zaključila je Jovanović, poručivši da će NALED i ubuduće biti partner svima koji rade na jačanju inovacione zajednice.

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović govorila je o državnoj podršci nauci i inovacijama, ističući da je partnerstvo s NALED-om od izuzetnog značaja.

“Mi možda kasnimo u primeni nekih evropskih praksi, ali zato mnogo ulažemo – ne samo novac, već i napor u razumevanje potreba naučne zajednice“, rekla je Gnjatović.

Ona je navela da je više od 50 miliona evra već uloženo u izgradnju i opremanje četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Nišu, Čačku i Novom Sadu, dok je još 50 miliona evra namenjeno proširenju kapaciteta parkova u Nišu i Čačku. Uz infrastrukturu, država razvija i strategije koje prate investicije – od praćenja rezultata do definisanja novih razvojnih pravaca.

Kroz Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku, Ministarstvo finansira projekte saradnje nauke i privrede, jer, kako je istaknuto, potencijal te saradnje još uvek nije potpuno iskorišćen.

“Privredi su potrebna inovativna rešenja, a nauka ima znanje da ih ponudi. Na nama je da ih povežemo“, poručila je Gnjatović.

Jedan od važnih ciljeva Ministarstva jeste zadržavanje domaćih kadrova i privlačenje istraživača iz regiona i dijaspore, čime bi Srbija dodatno ojačala svoj kapacitet znanja i inovacija.

“Srbija ima potencijal da postane zemlja ekonomije zasnovane na znanju – a to možemo ostvariti samo ako zajedno gradimo sistem koji prepoznaje i nagrađuje znanje“, zaključila je Gnjatović.

Uoči konferencije BioTech Future Forum 2025, koja će se od 27. do 29. oktobra održati u Beogradu, Dragana Šutović Ilić, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u, predstavila je program ovogodišnjeg izdanja događaja koji spaja nauku, privredu i inovacije.

Kako je istakla, suština foruma leži u povezivanju znanja, ideja, iskustava i industrije – stvaranju mosta između naučne zajednice i realnog sektora.

“Biotech Future Forum predstavlja platformu koja okuplja najvažnije aktere iz oblasti biotehnologije, kako bi zajedno razmišljali o budućnosti i mogućnostima koje nam donosi tehnologija života“, naglasila je Šutović Ilić.

Ona je podsetila da konferenciju zajednički organizuju Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, Kancelarija za IT i eUpravu, uz podršku UNDP-a i kolega sa Bio4 Campusa.

“Zahvalni smo svim sponzorima i partnerima koji su prepoznali značaj ovog događaja. Njihovo prisustvo i podrška podigli su lestvicu ne samo u organizacionom smislu, već i u kvalitetu sadržaja“, istakla je Šutović Ilić.

Ovogodišnji forum biće četvrto izdanje međunarodnog događaja koji iz godine u godinu raste i okuplja sve veći broj učesnika. Ove jeseni Beograd će biti domaćin više od 50 govornika i panelista sa svih kontinenata, koji će podeliti svoja iskustva, znanja i vizije o tome kako biotehnologija može doprineti razvoju društva i ekonomije.

Dvodnevni skup biće održan u novootvorenoj dvorani u Beogradu, a centralna scena, nazvana po naučniku Milutinu Milankoviću, ugostiće sedam ključnih predavanja.

Konferencija će obuhvatiti četiri tematske celine, od kojih svaka osvetljava jedan aspekt povezivanja nauke, tehnologije i društva. Kroz panel diskusije, radionice i predavanja, učesnici će imati priliku da razgovaraju o aktuelnim trendovima u biotehnologiji, ulozi veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima i budućnosti inovacija u zdravstvu, prehrambenoj industriji i životnoj sredini.

“Biotech Future Forum nije samo događaj, već prostor za stvaranje ideja i novih saradnji“, zaključila je Dragana Šutović Ilić, pozivajući sve zainteresovane da budu deo ove inspirativne priče o nauci budućnosti.