Koliko su domaći proizvođači elektronskih elemenata zavisni od cena transporta?

Proizvodnja elektronskih elemenata neophodna je za funkcionisanje gotovo svih grana privrede, budući da ovi proizvodi predstavljaju temelj svih elektronskih uređaja – od mobilnih telefona, računara i televizora, do medicinske opreme, automobilske elektronike, vojnih sistema i industrijske automatizacije.

Proizvodnja elektronskih komponenti zahteva visoko specijalizovanu radnu snagu, preciznu tehničku infrastrukturu i stalna ulaganja u istraživanje i razvoj.

U savremenoj ekonomiji, proizvodnja elektronskih elemenata ima strateški značaj i za tehnološku samostalnost jedne zemlje. Povećanje digitalizacije i automatizacije, kao i ubrzani razvoj veštačke inteligencije, Interneta stvari (IoT) i 5G tehnologija, dodatno povećavaju potražnju za naprednim elektronskim komponentama kao što su mikroprocesori, senzori, memorijski moduli i različite vrste čipova. Ova tendencija istovremeno pojačava konkurenciju na globalnom tržištu, jer se vodeće tehnološke sile trude da osiguraju sopstvenu proizvodnju kako bi umanjile zavisnost od uvoza.

Kako je ranije u razgovoru za Biznis.rs izjavio vlasnik i direktor kompanije Wissen Hoch Ivica Tomović tržišna utakmica liči na rovovski rat – naporna, iscrpljujuća i neizvesna.

“Pandemija je dodatno zakomplikovala situaciju, a njen uticaj i dalje je prisutan, naročito u smislu izgubljenog vremena i novca koji nije nadoknađen”, kaže Tomović.

Problemi u transportu i dalje su izraženi, posebno jer se deo opreme uvozi iz Kine. Poremećaji u železničkom, drumskom, vazdušnom i pomorskom saobraćaju dodatno usporavaju poslovne procese. Produženi rokovi isporuke i promene u ceni transporta usporavaju protok novca, pa se vreme od narudžbine do isporuke i naplate često proteže duže od tri meseca. To otežava likvidnost, usporava rast i smanjuje sposobnost firme da brzo odgovori na potrebe tržišta.

Tomović kao ključne prepreke ističe i birokratske zastoje u procedurama uvoza i izvoza, koje smatra nelogičnim i apsurdnim. Skupi avio-transporti koji se obavljaju kako bi roba brzo stigla često gube smisao kada ta ista roba danima čeka carinu. Uz to, dodatno opterećenje predstavljaju povećani troškovi poslovanja. Cene proizvoda i usluga ostaju stabilne, dok troškovi rastu, što se naročito oseća u budžetiranju projekata gde se unapred određena sredstva više ne mogu uklopiti u realne cene na tržištu.

Tomović ukazuje na neprekidne varijacije cena transporta, posebno u avionskom i pomorskom sektoru, što dodatno komplikuje poslovno planiranje. Tokom pandemije cene avio-transporta su skočile i do deset puta, a i danas su značajno veće u poređenju sa pretpandemijskim periodom. Čak i kada se nađe povoljniji prevoz, dodatni lučki troškovi poništavaju svaku uštedu.

Visoke cene goriva i putarina u Srbiji, u poređenju sa zemljama EU poput Austrije, predstavljaju dodatni teret poslovanju. Takođe, sve je teže pronaći kvalifikovane radnike koji opravdavaju sve veće plate, koje, iako realne s obzirom na inflaciju, ne garantuju zadovoljavajući kvalitet rada.

U poslednje vreme, ova industrija je pod sve većim pritiskom da odgovori i na zahteve održivosti. Od nje se traži ne samo povećanje energetske efikasnosti u samom procesu proizvodnje, već i dizajniranje komponenti koje omogućavaju lakšu reciklažu i duži vek trajanja krajnjih uređaja.

Domaće kompanije koje žele da se pozicioniraju u ovoj oblasti moraju da se oslone na strateške investicije, obrazovanje kadrova i saradnju sa akademskim sektorom i inovacionim centrima. Takođe, podsticaji države kroz poreske olakšice, subvencije za opremu i podršku izvozu mogu imati ključnu ulogu u razvoju ove visokotehnološke industrije i rasta konkurentnosti cele privrede.

Ukupno 97 kompanija koje posluju u okviru delatnosti proizvodnje elektronskih elemenata, prihodovale su u 2024. godini 14.022.164.000 dinara. Dobro poslovanje pratila je i značajna dobit, koja je prema podacima bonitetne kuće CompanyWall prošle godine iznosila 364.163.000 dinara.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje elektronskih elemenata u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
INTEGRATED MICRO-ELECTRONICS DOO NIŠ	10.478.399.000	492.046.000
EI-OPEK AD NIŠ	683.676.000	169.448.000
GSL DOO NOVI SAD	151.805.000	48.097.000
TELKON ADK DOO SUBOTICA	40.075.000	27.738.000
NENAD MILANKOVIĆ PR ZANATSKO PROIZVODNO USLUŽNA TRGOVINSKA RADNJA PROLIGHT BEOGRAD (ZEMUN)	216.860.000	17.230.000
ALEKSANDRA STOJKOVIĆ PREDUZETNIK PROIZVODNJA ANTENA KABLOVSKE OPREME I ELEKTRONIKE DUAL KRUŠEVAC	82.551.000	16.339.000
REAL ELECTRONICS SERBIA DOO BEOGRAD	238.018.000	7.782.000
TOTEM TIM DOO NOVI SAD	65.843.000	6.254.000
Proel d.o.o. Beograd	65.829.000	3.540.000
SR METRIKA DOŽA ĐERĐ PREDUZETNIK SUBOTICA	5.612.000	2.003.000
KM314.2 DOO NOVI SAD	83.839.000	1.781.000
W-ELECTRONIC TECHNOLOGY d.o.o.	20.938.000	1.676.000
M2M SOLUTIONS DOO BEOGRAD	52.969.000	1.600.000
ERBONI LPG DOO NOVI SAD	57.879.000	1.514.000
PERINS INŽENJERING DOO NOVI SAD	66.673.000	1.497.000
DOO RIZ ALEKSANDROVAC	39.289.000	964.000,00
DATA TEHNIK DOO NOVI SAD	32.607.000	849.000,00
D.O.O. DEVEL Beograd	16.395.000	801.000,00
GAUS-S.T.S DOO BEOGRAD	19.719.000	693.000,00
LEMARK DOO PETROVARADIN	94.531.000	630.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Najveći doprinos dobrom poslovnom rezultatu dalo je preduzeće iz Niške Banje – Integrated Micro-Electronics sa 492.046.000 dinara neto dobiti. Kao jedan od vodećih svetskih eksperata za pružanje proizvodnih rešenja u sferi mikroelektronike (EMS), Integrated Micro-Electronics Inc (IMI) se svrstava među 25 najboljih EMS provajdera na svetu (prema izvoru Manufacturing Market Insider-a), kao i među deset najboljih kompanija u automobilskoj industriji (na osnovu analiza i rezultata istraživanja New Venture Researcha).

Kada je reč o Srbiji, ova kompanija posluje u oblasti pružanja usluga u sferi mikroelektronike (EMS), montaže poluprovodnika napajanja i testiranja.

“Prvi zaposleni u Nišu počeli su sa radom 2017. godine, a pokretanje proizvodnje i svečano otvaranje održano je u septembru, 2018, kada su svi radovi i završeni. Sarađujemo sa vodećim svetskim proizvođačima originalne opreme (OEMs) u oblasti računarstva, komunikacije, automobilske, industrijske i medicinske elektronike”, navodi se na sajtu kompanije u zvaničnom predstavljanju.

Na drugom mestu liste najboljih u okviru delatnosti proizvodnje elektronskih elemenata prema dobiti našlo se preduzeće Ei-Opek iz Niša. Dobit od 169.448.000 dinara najbolji je poslovni rezultat za ovo preduzeće u poslednje tri godine.

Ei-Opek se bavi projektovanjem i proizvodnjom složenih elektronskih uređaja i sistema iz oblasti primenjene elektronike i telekomunikacija.

Programiranjem mikrokontrolera u skladu sa specifičnim aplikacijama, kao i programiranjem korisničkih aplikacija za računare ili mobilne telefone, bavi se preduzeće GSL iz Novog Sada.

Ova mlada firma osnovana 2021. godine nalazi se na trećem mestu liste najuspešnijih u delatnosti proizvodnje elektronskih elemenata u 2024. godini, sa dobiti od 48.097.000 dinara.