Novim propisima skraćeno vreme čekanja na uvoz opreme za startape

Zamislite da razvijate dron koji će rešiti najveće izazove moderne poljoprivrede – omogućiti precizno prskanje useva, uštedeti resurse i podići efikasnost rada na njivama. Sve je spremno: tim, ideja, čak i partneri iz inostranstva. Ipak, sve staje na carini jer – vaš dron, iako namenjen isključivo za istraživanje, spada pod robu dvostruke namene, onu koja se može koristiti i u vojne svrhe.

Ulazak tog drona u Srbiju može potrajati i dva meseca. Za mladi startap to je razlika između uspeha i propuštene šanse.

Ovo je svakodnevica mnogih inovatora u Srbiji, kaže Marija Suzić, savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u. U razgovoru za Biznis.rs o izazovima sa kojima se suočavaju domaći startapi pri uvozu opreme, ona ukazuje na tri ključna problema koji su do sada kočili razvoj inovativnih ideja u zemlji.

Prvi je komplikovana procedura uvoza robe dvostruke namene. Ova procedura podrazumevala je ne samo dozvolu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, već i saglasnosti čak četiri druge institucije – Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i BIA-e.

“U praksi, sve to znači da jedan startap može da čeka i do dva meseca samo da bi uvezao deo opreme koji mu je neophodan za istraživanje”, ističe Suzić.

Drugi problem tiče se rigidnosti sistema koji ne pravi razliku između komercijalne i istraživačke upotrebe. Dakle, ista složena procedura primenjivala se i kada se uvozi oprema za tržište i kada se uvoze uzorci ili delovi u malim količinama za testiranje i razvoj.

“Inovatori su često morali da prođu kroz istu proceduru kao i veliki proizvođači, iako je svrha uvoza bila sasvim drugačija”, naglašava Suzić.

Treći – ali ne manje važan – problem jeste nedostatak administrativnog kapaciteta i novca. Mnogi startapi nemaju stručnjake koji poznaju kompleksne procedure, niti sredstva da angažuju špeditere koji bi ubrzali procese. Čak i kada se uzorci dobiju besplatno, propisi su ih obavezivali da plate carinske dažbine i PDV.

“To su dodatni, često neočekivani troškovi koji mogu da budu ozbiljan udarac za male timove”, kaže Suzić.

Ali, dobra vest je da se stvari menjaju. Usvajanjem novog Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, startapima i naučno-istraživačkim organizacijama (NIO) omogućena je značajna olakšica. Od sada će opremu koju koriste u svrhu istraživanja i razvoja moći da uvoze po pojednostavljenoj proceduri, slično kao što se do sada radilo sa sajamskim i muzejskim eksponatima. To znači kraće rokove, manje papirologije i – što je najvažnije – manje izgubljenog vremena.

Novi zakon ne donosi samo administrativno rasterećenje, već i jasniju zaštitu prava stranaka i ekonomičniji postupak. Kako ističe Suzić, cilj je stvaranje stimulativnog pravnog okvira za sve koji žele da inoviraju i unaprede tehnološki razvoj zemlje.

Ove izmene nisu plod slučajnosti. Proizašle su iz konkretnih preporuka Sive knjige inovacija, publikacije koju je NALED kreirao u saradnji sa startap zajednicom, naučno-tehnološkim parkovima i relevantnim institucijama.

U drugom izdanju ove publikacije identifikovano je 45 preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka. Trenutno se priprema i treće izdanje, a poziv za nove predloge i dalje je otvoren putem sajta www.startech.org.rs.

“Želimo da uključimo što više aktera – od naučnika i startapova do udruženja i predstavnika javnog sektora – kako bismo zajednički oblikovali regulatorni okvir koji zaista prati potrebe inovatora”, navodi naša sagovornica.

Fokus nije samo na carinskim procedurama. U fokusu su i pitanja intelektualne svojine, pristupa finansiranju, digitalne imovine, institucionalne podrške i mnogih drugih oblasti koje direktno utiču na uspešnost inovativnih projekata.

Poseban akcenat stavljen je na carinske prepreke, sa dodatnih pet preporuka koje se odnose na uvoz materijala za istraživanje i razvoj.

“Među njima su predlozi za jasno definisanje pojma uzorka, oslobađanje od dažbina za nekomercijalne uzorke, kao i uvođenje takozvanog kućnog carinjenja – gde se carinski postupak obavlja direktno u prostorijama inovatora, a ne na granici. Takođe, predložene su i mere za olakšavanje uvoza bioloških materijala, uključujući zbirne dozvole i notifikacije za njihovo korišćenje u naučne svrhe”, zaključuje Marija Suzić, savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.