U kojim poslovima AI neće moći da zameni čoveka?

Veštačka inteligencija ubrzava procese, oduzima repetitivne poslove, rad po automatizmu i kroz svakodnevno, živo poslovanje lako uviđamo značaj novih tehnologija, ali je u sektoru ljudskih resursa, koji su od administrativno-tehničkog sistema podrške izrasli u stratešku funkciju u kompanijama, neophodno zadržati i lični kontakt, ukazao je Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), otvarajući konferenciju „Sinergija ljudske i veštačke inteligencije u savremenom HR-u”.

U uvodnom obraćanju naglasio je značaj balansirane saradnje između ljudske i veštačke inteligencije, kao temelja održivog razvoja modernih organizacija. Kao primer posla u sektoru HR-a u kojem veštačka inteligencija može da pruži veliku podršku, naveo je promene kolektivnih ugovora i druge tehničke radne procese, dok je regrutacija kadrova posao koji bi trebalo da zadrži čovek.

“Nije sporno da nekakav algoritam napravi selekciju kandidata za poziciju u firmi, ali je veoma važna direktna komunikacija, jer često upravo razgovor sa kandidatom odluči o zapošljavanju”, naveo je Vesović u uvodnom obraćanju na konferenciji, koja je okupila stručnjake iz oblasti ljudskih resursa, digitalne transformacije i poslovnog upravljanja.

“Moje digitalne kolege i ja polako preuzimamo tehničke poslove, ali ono što ne možemo pružiti jesu empatija, iskustvo i podrška, sarkazam u pravom trenutku, zdrav razum pod pritiskom…”, poručila je učesnicima skupa Amina, AI asistent.

Prvi panel bio je posvećen transformaciji radnih zadataka kroz automatizaciju i razmatranju načina na koje veštačka inteligencija može doprineti efikasnosti poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na ograničenja AI tehnologija u domenima koji zahtevaju kreativnost, empatiju i kompleksno donošenje odluka. Diskusiju je moderirala mr Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS, dok je panelistkinja Jelena Radnović Vukčević, sertifikovani ekspert za digitalnu transformaciju i AI menadžer, predstavila konkretne primere uspešne integracije AI u HR praksi.

Na pitanje koje grane privrede prednjače u korišćenju AI, Vukčević je odgovorila da su kompanije iz različitih sektora prepoznale značaj novih tehnologija, kao i da korišćenje AI u kompanijama ne treba posmatrati kroz sektore privrede u kojima posluju, već kroz poslove koje obavljaju, a među njima prednjače nabavka, prodaja, logistika i finansije.

Komentarišući primenu veštačke inteligencije u turizmu, Nenad Todorović, direktor Central Business Apartments Beograd istakao je da AI preuzima radne operacije u oblasti prodaje, planiranja i komunikacije i da u velikoj meri pomaže malim hotelima i ugostiteljskim objektima. Iako u sektoru prodaje AI može da zameni jedno radno mesto, srce u turizmu je čovek, zbog čega nema razloga za strah da će biti zamenjen veštačkom inteligencijom.

I u sektoru osiguranja navode da je za HR veštačka inteligencija samo kvalitetna podrška.

“Kada čovek prijavljuje štetu, očekuje ljudski kontakt – i to je nezamenljivo”, navela je Bojana Milošević, HR direktor Milenijum osiguranja.

Slađana Milojević, direktor Klastera modne i odevne industrije FACTS, istakla je da je modna industrija Srbije u protekle dve decenije deo kreativne industrije u svetu i da joj nove tehnologije daju novi zamah i snagu.

“Tehnologija je sredstvo, AI je saveznik u rukama dizajnera, jer preko prototipa može da sagleda boje, teksturu, siluetu, ali ne može oduzeti ljudski izraz, ideju, emociju i estetski potpis stvaraoca”, navela je Milojević, ukazujući da je najvažnija ravnoteža u korišćenju AI, jer ukoliko veštačka inteligencija preuzme dizajn, izgubiće se autentičnost.

Ulogu klastera i asocijacija privrednika vidi u edukaciji i dokvalifikaciji privrednika, kako bi na najbolji način i u punom potencijalu koristili nove tehnologije za unapređenje poslovanja.

Drugi panel otvorio je pitanja međugeneracijskog dijaloga i promena u radnim vrednostima. Učesnici su razgovarali o razumevanju generacije Z, upravljanju više-generacijskim timovima, kao i uticaju stranih radnika na domaće tržište rada.

U završnom delu konferencije predstavljena je studija slučaja „Kako uspešno integrisati moderne HR prakse“, koju je izložila Ivana Gajović, HR direktor kompanije SAGA GROUP. Fokus je bio na inovativnim pristupima zapošljavanju i zadržavanju talenata, primeni analitike u donošenju HR odluka i razvijanju inkluzivne radne sredine.

Skup je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Hrvatskim poslovnim klubom, Helenskim privrednim udruženjem Srbije i inicijativom BEYOND Business.