Kolarac jeste od nacionalnog interesa i tako će se i finansirati

Svi su izgledi su najveći problemi Kolarčeve zadužbine konačno pred rešenjem, otkriva na početku razgovora za portal Biznis.rs Jasna Dimitrijević, upravnica ove institucije.

Dimitrijević podseća da je rešavanje pitanja trajnog finansiranja Kolarca, kao institucije od nacionalnog značaja jedan je od ciljeva kulturne politike Ministarstva kulture, a koji je ministarka Maja Gojković saopštila u svom ekspozeu u Skupštini Srbije krajem prošle godine.

“Kolarčeva zadužbina je u ovom periodu proživljavala svoje najteže dane, ne samo zbog pandemije Covid-19, već i zbog nerešenog pravnog statusa, odnosno nepostojanja rešenja za trajno finansiranje ove institucije. Angažovanjem aktuelnog Ministarstva kulture i Odbora Kolarčeve zadužbine došlo se do toga da je jasno da postoji volja i odlučnost da se sve u vezi sa ovim problemom trajno reši”, napominje upravnica Kolarčeve zadužbine.

Odbor Zadužbine je, na osnovu predloga ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, uputio inicijativu Ministarstvu za rešavanje pitanja trajnog finansiranja ove institucije. Uz navedenu saglasnost Ministarstva i Zadužbine obezbediće se normalno funkcionisanje Kolarca, jer bi to bilo pitanje od nacionalnog značaja.

“To podrazumeva da Kolarac postane ustanova od izuzetnog nacionalnog značaja, sa trajnim finansiranjem i poverenim poslovima koji su u skladu sa kulturno-obrazovnim delatnostima ove Zadužbine i zadatkom trajnog negovanja publike, a da pri tom ostane zadužbina. Uvereni smo da
ćemo kroz definisanje koncepta poveravanja određenih poslova od šireg značaja za srpsku kulturu, obezbediti očuvanje trajne misije ove institucije, ali i osigurati poštovanje volje njenog osnivača i velikog dobrotvora Ilije M.Kolarca”, napominje upravnica ove institucije.

Ona otkriva i da su Zadužbini nedavno dodeljenja sredstva iz budžeta Republike Srbije, preko Ministarstva kulture i informisanja, sa ciljem obezbeđivanja uslova za nesmetano obavljanje delatnosti Zadužbine u vanrednim i otežanim privrednim okolnostima nastalih usled pandemije
Covid-19.

Nije sve državno

Na konstataciju portala Biznis.rs da mnogi građani misle da je Kolarac državna institucija i u tom smislu i ne razumeju česte pozive kulturne javnosti da se omogući rad ove ustanove..

“ U institucionalnom sistemu naše kulturne politike postoje dva modela. Institucije čiji je osnivač država, lokalne samouprave ili gradovi, ali i ustanove čiji osnivač nije država. Ove prve većinu svojih programa finasiraju iz budžeta, država im pokriva tekuće troškove obejkta, kao i
investiciona ulaganja. Ove druge, a kojoj pripada i Kolarčeva zadužbina, finasiraju se projektno – apliciranjem na različite konkurse u kulturi. U prethodnih deset godina, od kada je promenjen Zakon o zadužbinama i fondacijama, na primeru Kolarca se pokazalo da projektno finasiranje nije moguće, Zgrada od 4,5 hiljade kvadratnih metara, sa svim troškovima održavanja objekta, 50 zaposlenih, velikim brojem programa kao što su: koncerti, predavanja, izložbe, edukacije, a koje su dostupni svim građanima ne mogu da se finansiraju samo od apliciranja za projekte po konkursima”, navodi Dimitrijević.

Modeli koji to nisu

Ona podseća i da je tokom pandemije taj model bilo i nemoguće sprovesti.

“Aktuelni problemi sa Covid-19 onemogućili su da ostvarujemo redovne prihode od delatnosti, odlaganjem i otkazivanjem programa i manjim obimom aktivnosti i izostajanjem dela konkursa u kulturi”, podseća upravnica Dimitrijević i dodaje da se “Kolarac u prethodnih devet godina
finansirao od oko 70-80 odsto od sopstvenih prihoda, a ostalo je učešće donatora, sponzora i od sredstava dobijenih kroz učešće na konkursima za projekte.

Povereni poslovi

Primenjujući, ističe Dimitrijević, postojeće odredbe Zakona o kulturi, gde je u jednom članu Kolarčeva zadužbina navedena kao subjekat u kulturi koji uživa posebnu brigu i u drugom, da subjekti u kulturi koji uživaju posebnu brigu imaju pravo na finansijsku pomoć do 45 odsto od ukupnog poslovanja, samo su traženi odgovori i rešenja za ovu, predviđenu mogućnost.

“I dobili smo podršku ministarke Gojković i Ministarstva kulture da će u narednom periodu ovo biti rešeno, kao primer kulturne politike koja uvažava nacionalni značaj i institucionalnu posebnost Kolarca kao zadužbine”, napominje Dimitrijević.

Kupljen klavir

Upravnica Kolarčeve zadužbine ističe da je tim ove institucije ponosan na donatore Kolarca.

“Radi se o pojedincima i kompanijama koje veruju u trajnu misiju ove institucije, da pružimo dodatna znanja i predstavljamo vrhunske vrednosti u umetničkoj muzici. Poverenje publike u skoro devet decenija rada ove institucije, naša je velika odgovornost. U filantropiji je ključna odgovornost u raspodeli i nameni prikupljenih sredstava. U prethodnoj godini, oko 40
pojedinačnih donacija građana i 11 kompanija se odazvalo pozivu da učestvuje u pomoći i podršci Kolarcu. Ova sredstva su uložena u nabavku tehničke opreme i produkciju audio i video sadržaja koje emitujemo na Youtube kanalu ‘Slušajte Kolarac’. Kupili smo i nov koncertni klavir“, kaže upravnica Kolarčeve zadužbine i dodaje:

„U početku je delovalo da je nemoguće da će se to desiti. Nakon jednogodišnje akcije prikupljanja sredstava za klavir, nedostajući iznos obezbeđen je kroz konkurs Ministarstva pravde. Sa donatorskim akcijama ćemo nastaviti i dalje, a sva prikupljena sredstva usmeriti na razvoj. Imamo razne strateške planove, a pre svega ulaganja u objekat. Radićemo ono što je najvažnije, a zatim i na rešenjima u skladu sa godišnjim planovima”, zaključila je Dimitrijević.