Pirotski ćilim najbliži ulasku na listu UNESCO

Šesta tkačka kolonija na Staroj planini okupila je više od 30 žena iz cele Srbije sa ciljem popularizacije tkanja i usavršavanja tradicionalne veštine izrade ćilima.

Na koloniji koju je organizovalo udruženje proizvođača rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD održan je diplomatski dan, a među eminentnim zvanicama bili su ambasadori Кanade i Belgije Džajls Norman i Кun Dam, ambasadorka Portugala Marija Virhinija Pina, Filomina Obrajen iz Međunarodnog kluba posetilaca Beograda i Кristina Cetl, ispred predsedništva Međunarodnog kluba žena. Oni su pružili podršku koloniji i aktivnostima na ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim krajevima.

„U našoj zemlji žene populaciono prednjače, međutim kada govorimo o tržištu rada, one su, naročito u nerazvijenim krajevima, u manjini. Nastojimo da osnažimo figuru žene kao ravnopravnog člana zajednice koji doprinosi ekonomskom i turističkom razvoju naše zemlje, naročito ovde na jugu. Uz kolonije, koje predstavljaju jedinstveni ekosistem za afirmaciju tkačkog zanata, zalažemo se i da se opet omoguće javni radovi u kulturi, koji bi obezbedili posao za stotine žena, na izradi rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona“, istakla je na zatvaranju kolonije u Dojkincima, predsednica Etno mreže i izvršna direktora NALED-a Violeta Jovanović.

Za tkačku koloniju prijavilo se više od 30 žena širom Srbije, koje su smeštene i koje rade u Sportsko rekreativnom centru Dojkinci, dok su one najiskusnije tkalje u Tehničkoj školi u Pirotu, sve sa ciljem popularizacije tkanja, kako bi postao stub i lokalnog razvoja i kulturnog turizma.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da umetničke rukotvorine, a najviše ćilimi iz pirotskog kraja imaju posebnu kulturnu vrednost i da se zato gradska uprava uvek trudi da podrži projekte osnaživanja žena i obezbeđivanja njihove ekonomske nezavisnosti.

„Zahvaljujući Etno mreži, NALED-u i gradu Pirotu, pirotski ćilim postao je biser južne Srbije, a Tkačka kolonija tradicionalna manifestacija koju svi rado posećuju“ dodao je Vasić.

„Pirotsko ćilimarstvo je svoju prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razboju i šarama koje su zbog svojih boja karakteristične za ovo podneblje. Ono što je najvažnije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, jeste to što ga lokalna zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta. Aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, baš kao što je Tkačka kolonija, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu“, istakla je Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.