Podaci o emisiji ugljenika na etiketama za hranu i piće

Četvrt veka nakon što su počeli na ambalaži za prehrambene proizvode da se ispisuju podaci o njihovoj nutritivnoj vrednosti, Just Salad lanac restorana u SAD na etiketama svojih jela u meniju ispisuje udeo emisije ugljenika tokom spremanja hrane, za svaku namirnicu pojedinačno.   

Prisustvo ugljenika u hrani uključuje poljoprivredu, u kojoj đubriva emituju gasove, zemljište se obrađuje mašinama, stoka vari hranu, hrana se prevozi, pakuje i prerađuje, navodi Forbes. Podaci su naravno procenjeni, jer je praktično nemoguće prikazati precizne vrednosti, ali više od 20 odsto ukupne emisije ugljenika dolazi od proizvodnje hrane.

Indijska kozmetička kompanija Cocokind jedno je od tamošnjih preduzeća koje daje kupcima podatke o količini emisije ugljenika. Na jednom od proizvoda piše da je količina 24,50 grama po komadu. Etiketa takođe uključuje podatke o pakovanju i da li se ono može reciklirati, prenosi Fast Company.

Označavanje ugljenika na proizvodima je rastući trend i u skladu je sa klimatskim ciljevima, navode stručnjaci koji sarađuju sa kompanijama za prodaju robe široke potrošnje, kako bi im pomogli da poboljšaju održivost. Neki brendovi najavili su da će etiketirati desetine hiljada proizvoda, a kako se očekuje to će uskoro postati standard, jer će potrošači očekivati da saznaju takve podatke pre kupovine.

Britansko energetsko piće Tenzing postaće u aprilu prva marka bezalkoholnog pića koja je uvela označavanje ugljenika na svojim proizvodima. Oznaka prikazuje negativnu količinu ugljenika, što znači da kompanija više nadoknađuje nego što svako piće emituje, a to je održivo i predstavlja “izazov“, prenosi Green Queen.  

Njihova reklama glasi: “Nemamo šta da krijemo“. Navodi se da je Tenzing dizajniran da “podstakne dalju transparentnost“ i potrošače u pogledu optimalnog trošenja. Čelnici britanske kompanije navode da se nadaju da će uskoro i veliki proizvođači bezalkoholnih pića uvesti istu praksu.