Raste broj novopečenih milionera i milijardera u Nemačkoj

Izborna godina i borba protiv nejednakosti glavna su tema u Nemačkoj, ali pažnju privlači i podatak da broj milionera i milijardera raste.  Pitanje koje se postavlja ovih dana je koliko Nemačka favorizuje ove ljude da postanu još bogatiji.

Kako piše Deutsche Welle, Nemačka je upravo dobila još jednog novog milijardera. Finansijer i TV zvezda Karsten Masčeimer (Carsten Maschmeier) prvi put se našao na Forbsovoj listi milijardera sa procenjenom neto vrednošću bogatstva od 1,1 milijarde dolara (0,9 milijardi evra).

„Moj primer pokazuje kako je moguće doći do vrha iz najskromnije i najsiromašnije porodice“, izjavio je u aprilu na internet seminaru o tome kako postati bogat, misleći na svoje detinjstvo koje je proveo sa majkom. Novopečeni milijarder je dodao: „Bogatstvo se sastoji od velikog broja malih koraka, jake discipline i istrajnosti“.

Redovi milionera i milijardera u Nemačkoj zaista se povećavaju poslednjih godina. Nemački Savezni zavod za statistiku objavio je ove nedelje da je broj nemačkih poreskih obveznika sa godišnjim prihodom preko milion dolara porastao sa 1.900 na 24.700 pozivajući se na najnovije podatke iz 2017. godine.

Kada se uzmu u obzir i imovina, poslovni kapital, štednja i investicije, brojke skaču, Naime, prema izveštaju Credit Suisse o globalnom bogatstvu za 2020. godinu, Nemačka je na trećem mestu u svetu po broju pojedinaca sa bogatstvom većim od 50 miliona dolara.  Dok prema Forbsovoj listi milijardera do 2021. godine, Nemačka je zauzela četvrto mesto.

Šta znači biti „bogat“?

Ekonomista za raspodelu dohotka i bogatstva sa Nemačkog ekonomskog instituta (Institut der Deutschen Virtschaft), Maksimilijan Štokhausen (Maksimilian Stockhausen), napominje da je teško odrediti koliko je zemlja „bogata“ jer je „bogatstvo“ relativan pojam.  

„Većina ljudi potcenjuje ono što je potrebno da bi se smatrali „bogatima“, rekao je Štokhausen, ukazujući na konzervativnog političara i investicionog lobistu Fridriha Merca (Friedricha Merza), koji je sebe opisao kao pripadnika „gornje srednje klase“ sa svojim šestocifrenim prihodima.

„Ako zaista imate milionski prihod, onda pripadate višoj klasi, najbogatijim ljudima po prihodu u Nemačkoj“ rekao je Štokhausen. Prema njegovim rečima, pojedinac koji zarađuje 42.000 evra godišnje nakon oporezivanja svrstava se u ovu gornju grupu.

Naučni saradnik za javnu ekonomiju na Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja (Deutsches Institut für Wirtschaftsforschung – DIW) Stefan Bač (Stefan Bach), istakao je da ljudi koji najviše zarađuju često mogu da podležu porezu na dohodak.

„Porodična preduzeća sa gigantskim prihodima poput Klatten, Kuandt i Oetker..,, nisu ni uključena, jer su njihovi prihodi u velikoj meri odvojeni u poslovne strukture i stoga nisu podložni progresivnom porezu na dohodak“, rekao je za DIW.

Suprotno tome, prosečni nemački zaposleni imaju veliki teret državnih davanja. Prema izveštaju OECD iz 2021. godine, samohrani radnici snose veći neto prosečni poreski teret u Nemačkoj nego u bilo kojoj drugoj državi OECD – što znači da nemački zaposleni u džepu ima najniži procenat jednokratne zarade. OECD je ovo kritikovao kao doprinos nejednakosti bogatstva, jer je bez raspoloživog prihoda teško je uštedeti.

Od celokupnog novca ušteđenog  ili poklonjenog, DIW je otkrio da polovina odlazi na najbogatije, skoro 10 odsto.

„Što su veći dohodak ili sopstveno bogatstvo pojedinca, veća je verovatnoća da će ta osoba dobiti nasledstvo ili poklon“, napomenuo je u intervjuu šef socijalno-ekonomskog odbora DIW-a  Markus Grabka (Markus Grabka).  

Financial Times je utvrdio da je oko 70 odsto bogatstva nemačkih milijardera nasleđeno.

Bač (Bach) je istakao kako bogate poslovne porodice mogu da relaksiranije uvećavaju svoje bogatstvo.

„Bogati  sa gigantskim godišnjim prihodima, recimo 20 miliona i više, ne plaćaju porez na nasledstvo ako imaju poslovno bogatstvo koje prolazi uz poreske privilegije“, istakao je on. Porez na nasledstvo naziva „porezom na sendviče“, jer najteže opterećuje one u sredini.

Da li će biti uveden novi porez na bogatstvo?

U Nemačkoj je moguć novi porez na bogatstvo i trenutno se vodi žestoka rasprava uoči septembarskih nacionalnih izbora, jer levo orijentisane nemačke političke stranke pozivaju na neki oblik ponovnog uvođenja ove vrste poreza. Iako je zemlja u velikoj meri imala neki oblik poreza na bogatstvo od 1893. godine, nije ga ubirala od 1997. godine, nakon što ga je nemački najviši sud proglasio neustavnim.

Socijaldemokrate levog centra predložile su porez od jedan odsto koji je namenjen „veoma bogatima“ kako bi se podigla najviša stopa poreza na dohodak. Stranka zelenih zatražila je porez na bogatstvo za one koji su „posebno bogati“ i reformu poreza na nasledstvo. Najambicioznija, socijalistička Leva stranka želela bi da se uvede porez na bogatstvo od pet odsto pojedincima čija je imovina procenjena na najmanje jedan milion evra.

Konzervativne stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) kancelarke Angele Merkel, kao i poslovno naklonjene Slobodne demokrate, protive se ponovnom uvođenju ove vrste poreza, tvrdeći da bi bilo preskupo naplaćivati ili oštetiti porodična preduzeća.

Utaja poreza u Nemačkoj je sve veća tokom poslednjih 15 godina i više nije unosna opcija za bogate. Izveštaji poput onih o bivšem teniskom šampionu Borisu Bekeru (Boris Becker) ogorčili su javnost. On je tokom ranih devedestih živeo u Minhenu, ali tvrdio je da boravi u Monaku i rekao da zbog toga nije podložan nemačkim porezima. Kasnije je proglašen krivim za utaju poreza u iznosu od 1,7 miliona evra u periodu između 1991. i 1993. godine i osuđen je na uslovnu dvogodišnju zatvorsku kaznu i novčanu kaznu od 500.000 evra, piše DW.