Zašto nema prave raspodaje u Srbiji?

Evropski trgovci uveliko najavljuju velike sezonske rasprodaje na proleće u nadi da će se maloprodajna potrošnja vratiti na nivo pre pandemije. Prodaja u zapadnoj Evropi pala je za 3,6 odsto u 2020. godini, kada su zbog pandemije korona virusa mnoge radnje ostale mesecima zatvorene.

Globalno najpoznatiji potrošački praznik „Crni petak“, koji se poslednjih godina odomaćio i u Srbiji, donosi velike popuste u radnjama, nekada i više od 50 odsto, ali da li je kod nas baš tako? „Cri petak je imitacija zapada, ali popusti kod nas nisu kao na zapadu“, navodi za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.

Sezonske rasprodaje deo su potrošačke kulture u zapadnom svetu, a cene proizvoda, kao što su odeća i obuća niže su i za 50 odsto u tim periodima. Meseci redovnih sezonskih rasprodaja u evropskim zemljama su januar i jul, a višednevni popusti uobičajeni su pred božićne praznike.   

Tu je i neizostavni Crni petak, koji se iz SAD proširio na ceo svet. Ovaj potošački praznik pada četvrtog petka u novembru, dan posle američkog nacionalnog praznika Dan zahvalnosti. Ova tradicija datira od sredine 20. veka. Najčešće nije reč samo o jednom danu, jer rasprodaje traju i tokom vikenda, a radnje se otvaraju rano ujutro ili u ponoć.

Tokom Crnog petka, kao i za vreme sezonskih rasprodaja na velikim popustima su sve vrste robe široke potrošnje, a reč je o proizvodima najvišeg kvaliteta. Neke kompanije, kao Amazon organizuju svoj „Crni petak“ usred leta, garantujući mušterijama niže cene od onih u novembru.

Kada je reč o Srbiji, ovdašnji trgovci odnedavno prodaju robu sa popustom četvrtog petka u novembru, ali to nisu sniženja kakva su uobičajena u zapadnim zemljama, a roba je često slabijeg kvaliteta. Razloge takve trgovačke taktike objasnio je prof. Dr Ljubodrag Savić.

„Još nemamo prave rasprodaje u Srbiji. Trgovci su skloni da značajno podignu cene uoči sniženja, pre nego što ih obore za, recimo nominalnih 50 odsto. Međutim to je realnih 20 odsto. Takođe, u Srbiji se često rasprodaje roba niskog kvaliteta, dok to nije slučaj, naprimer u Nemačkoj“, navodi Savić, dodajući da savetuje građanima da otvore „četvoro očiju“ kada kupuju na rasprodajama u Srbiji.

Jedan od razloga takve prakse Savić vidi u nedovoljnoj zaštićenosti potrošačkih prava u našoj zemlji. Potrošačka prava najbolje su zaštićena u SAD, a dosta dobra situacija je i u većini država članica EU, dok se mnogi trgovci u Srbiji trude da odvrate kupce i od vraćanja neodgovarajuće robe.

„Naravno, kod nas ima časnih trgovaca, ali mnogi love u mutnom. Prava potrošača zakonski su regulisana u našoj zemlji, ali se zakon ne sprovodi striktno. Trgovci često ne uvažavaju opravdane reklamacije kupaca, ali budući da potrošači eventualne sudske tužbe podnose u malom broju slučajeva, računica trgovaca je jasna“, rekao je Savić.