LEKOVITE STRANE LOTOSA Kineska medicina koristi ovu biljku za tretman mnogih bolesti

Kinezi ga zovu cvetom otvorene srdačnosti. Krug njegovih latica se sa Suncem otvara i sa njime zatvara, pa se smatra oličenjem ove sjajne zvezde na zemlji. Lotos predstavlja dvojnu snagu prirode, jedinstvo i spoj solarnog i lunarnog principa, simbol čistote i perfektnosti.

Od toga kako je prikazan na slikama i figurama zavisi šta simbolizuje. Tako da, kada je naslikana mlada žena kako drži lotosu u ruci simbolizuje uspeh u vezama, lotos sa jednim pupoljkom simbolizuje savršen spoj, prikazan sa svrakom obezbedjuje sreću na ispitima, a ako je naslikan dečak kako drži šarana i lotosa simbolizuje napredak i obilje.

U kineskoj tradicionalnoj medici koristi se kao  lek protiv groznice i temperature. Cela biljka je otrovna, ali prokuvana pretvara se u lek.

Biljka snežni lotos raste na planinama iznad 3.000 metara nadmorske visine u području Tibeta. Prozvana je „kraljem medicine“ i u rangu je dragocene pečurke lindži i gingsenga. Kinezi vekovima koriste snežni lotos za spravljanje lekovitih napitaka i preparata. Veruje se da snežni lotos može da reguliše balans Ph u telu, da pojača imunitet i da je sjajna preventiva starosti. U Kini se pije i vino od snežnog lotosa koje je jako dobro za održavanje i poboljšavanje zdravlja.

Kineska narodna medicina koristi lotosovo seme, rizome, korenje i cveće za lečenje mnogih bolesti. U staroj tibetskoj medicini snežni lotos se najčešće koristi kao antiinflamatorni lek i analgetik. Posebno je efikasan kod reumatičnog artritisa, prehlade i bolova u stomaku. Medjutim, tibetski lekari ga koriste i za lečenje najtežih bolesti, kao što su bolesti imunosistema ili kancer.

Čaj od snežnog lotosa se pravi tako što se 15-tak grama, dva do tri cveta, prelije vrelom vodom, ostavi da odstoji 10-15 minuta i onda pije.

I još nešto što je veoma interesantno. Ime Suzana ima značenje lotosov cvet. Prvi put je zabeleženo u 11. Dinastiji ili 2 hiljade godina pre nove ere. Biblijsko ime za lotosov cvet je Šošana.