Strogi kriterijumi za kupovinu polise životnog osiguranja

Najčešći korisnici polisa životnog osiguranja su zdrave osobe uzrasta od 16 do 55 godina, a put do osiguranja danas je daleko zahtevniji nego ranije.

Prema procenama, svega 30 odsto podnetih zahteva odmah se odobrava, dok ostatak zahteva dodatne medicinske izveštaje. Uprkos strožim kriterijumima, interesovanje ne jenjava – naprotiv, sve više građana uviđa važnost ove vrste zaštite, bilo zbog lične bezbednosti, bilo zbog brige o porodici.

Dajana Petić iz agencije Dnd-Top Di objašnjava da životno osiguranje, nekada smatrano luksuzom rezervisanim za imućnije slojeve društva, danas postaje sve važniji stub finansijske sigurnosti u Srbiji.

Podaci Narodne banke Srbije to i potvrđuju jer čak 1.855.632 građana trenutno poseduje aktivne ugovore o životnom osiguranju, dok je broj izdatih polisa premašio 1,95 miliona.

“Ovaj podatak otkriva zanimljiv trend – sve više ljudi ne poseduje samo jednu, već dve ili više polisa, čime dodatno jačaju svoju zaštitu i sigurnost u neizvesnim vremenima. Takođe, uvođenje životnog i penzijskog osiguranja prelazi iz lične sfere u korporativnu. Sve više poslodavaca ugovara privatno penzijsko osiguranje za svoje zaposlene, koristeći ga kao vid beneficije i motivacije. Istovremeno, deo populacije koji nije uključen u državni penzioni sistem svoju budućnost osigurava isključivo putem polisa“, navodi Petić.

Inflacija ne zaustavlja tržište

U ukupnoj ekonomiji sektor osiguranja učestvuje sa svega 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što jasno pokazuje da domaće tržište tek treba da dostigne nivo razvijenih evropskih zemalja, gde je životno osiguranje uobičajeni deo ličnog finansijskog plana.

Iako ekonomska nestabilnost i inflacija predstavljaju ozbiljan izazov, osiguravajuće kuće uspešno amortizuju udare zahvaljujući pažljivoj proceni rizika i isključivanju visokorizičnih klijenata. Ovakav pristup održava stabilnost sistema i garantuje dugoročnu održivost poslovanja.

“Tendencija koja je u Evropskoj uniji odavno postala standard, sada sve više uzima maha i u Srbiji, odnosno da polise kupuju finansijski pismeniji građani, koji ih ne vide samo kao zaštitu u kriznim situacijama, već i kao oblik dugoročne štednje i ulaganja”, ocenjuje naša sagovornica.

Ona ističe da je jedna od najčešćih zabluda to da se životno osiguranje aktivira samo u slučaju smrti osiguranika.

“Današnji proizvodi su daleko sofisticiraniji – pored pokrića u slučaju smrti, nude i finansijsku podršku u slučaju teških bolesti ili posledica nesreća. Na tržištu su prisutne i specijalizovane polise koje pokrivaju bolesti čija je učestalost visoka među radno aktivnim stanovništvom”, pojašnjava Petić.

Moderni paketi često kombinuju štedne komponente sa zaštitnim mehanizmima od inflacije. Po isteku ugovora klijentima se isplaćuje ušteđeni iznos uvećan za dobit, i to kao jednokratna isplata ili kroz rentu, što dodatno olakšava finansijsko planiranje u starosti. Najveća prednost životnog osiguranja jeste činjenica da osiguravajuća kuća preuzima rizik.

“Na primer, osoba stara 30 godina koja uplaćuje godišnju premiju od 1.000 evra može ugovoriti sumu od 30.000 evra. Ako dođe do smrti u ranoj fazi ugovora, porodica dobija ceo iznos, dok je u slučaju smrti usled nezgode isplata duplo veća. Ovakvi modeli često služe kao sigurnosna mreža za otplatu kredita, školovanje dece ili pokrivanje drugih ključnih troškova”, navodi naša sagovornica.

Šta zapravo pokriva životno osiguranje?

Iako mnogi na pomen životnog osiguranja pomisle samo na isplatu u slučaju smrti, paleta pokrića je daleko šira.

Današnje polise obuhvataju:

• osiguranje života za slučaj doživljenja – koje omogućava isplatu ušteđenih sredstava ako osiguranik doživi kraj ugovora

• osiguranje za slučaj smrti – bilo prirodne, bilo kao posledice nezgode

• dopunska pokrića – zaštitu od posledica nesreća, težih bolesti, preloma kostiju i drugih rizika koji mogu značajno uticati na kvalitet života i finansijsku stabilnost

Najčešći korisnici životnog osiguranja su najbliži članovi porodice – supružnici, deca ili roditelji – koje osiguranik sam odredi ili koji to postaju kao zakonski naslednici. Ugovarači polisa su, s druge strane, najčešće pojedinci koji žele da zaštite sebe i svoje bližnje ili da kroz dugoročno ulaganje uštede novac za budućnost.

“Ovaj vid osiguranja posebno je privlačan roditeljima i ljudima koji žele da obezbede finansijsku stabilnost svoje porodice u slučaju nepredviđenih životnih okolnosti, ali i onima koji razmišljaju dugoročno – o školovanju dece, penzionim danima ili kupovini nekretnine”, smatra Dajana Petić.

Kada je reč o penzionom osiguranju ono još uvek nije dostiglo popularnost koju ima u zapadnim zemljama, ali interesovanje građana raste iz godine u godinu.

“Svest o potrebi da se na vreme obezbedi dodatni izvor prihoda u starosti polako se razvija, naročito kod mlađe populacije i zaposlenih u privatnom sektoru. Za mnoge, polisa životnog osiguranja nije samo zaštita, već i siguran način da obezbede mirniju starost”, kaže naša sagovornica.

Ekonomska nestabilnost poslednjih godina značajno je uticala na strategiju osiguravajućih kuća.

“Kako bi se očuvala vrednost novca i zaštitila ulaganja klijenata, uvedeni su Unit-linked programi – proizvodi koji kombinuju klasično životno osiguranje sa investicionim komponentama. U praksi to znači da deo uplaćenih sredstava ide u investicione fondove, čime polisa dobija i štedno-investicioni karakter”, zaključuje Dajana Petić iz agencije Dnd-Top Di.

Sutra: U Srbiji osigurano samo 15 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta