Zemljino magnetno polje možda ometaju skriveni ostaci prastare planete

Magnetno polje Zemlje igra ključnu ulogu u zaštiti od solarnih vetrova i štetnog zračenja. Naučnici upozoravaju da uzrok za njegovo slabljenje može biti prastara planeta skrivena u unutrašnjosti.

Zemljin magnetni štit ima „rupu“ koja se širi, lociranu negde u južnom delu Atlantskog okeana. Međutim, ne treba strahovati od smrtonosnog solarnog zračenja jer anomalija nije štetna za živi svet, piše Business Insider.

Ovaj defekt pravi smetnje u radu satelita i drugih svemirskih letelica koje prolaze između Južne Amerike i juga Afrike. To je zbog viška naelektrisanih solarnih čestica koje izazivaju smetnje u elektronici mašina.

Naučnici nisu razrešili uzrok Južnoatlantske anomalije magnetnog polja, ali predviđaju da će nastaviti da se širi.

To tvrdi i Julijan Ober (Julien Aubert), stručnjak za geomagnetizam pariskog Instituta za fiziku Zemlje. On je objasnio da uzrok mogu biti dve stene velike gustine locirane oko 2.900 kilometara ispod Zemljine površine.

Tim Kian Juana (Qian Yuan), koji se bavi proučavanjem geodinamike na Državnom univerzitetu u Arizoni, smatra da je njihovo poreklo vanzemaljsko, kada je prastara planeta veličine Marsa ušla u Zemlju ostavljajući delove za sobom.

Više od 3.200 kilometara ispod površine, u otopljenom Zemljinom jezgru procesom konvekcije nastaje magnetno polje koje je okružuje. Ispod južne Afrike proces konvekcije je ometen, što dovodi do slabljenja magnetnog polja iznad nje. Prema rečima Obera, moguće je da je uzrok jedna od dve stene koju istražuje Juanov tim.

Pre 4,5 milijardi godina Zemlju u razvoju je pogodila planeta Tia (Thiea), čija dva dela su potonula u njeno središte. Juan tvrdi da su dva ostatka gušća i vrelija od omotača Zemljinog jezgra. Kada se oni uključe u proces konvekcije, nastaje problem.

Ipak, ostavlja se mogućnost da pomenute stene uopšte ne utiču na anomaliju magnetnog polja. Sumnju izaziva to što se ista slabost ne javlja iznad Pacifika gde je locirana druga stena.

Kako Južnoatlantska anomalija utiče na tehnologiju

Slabije polje propušta čestice solarnih vetrova koje kvare satelite i druge svemirske letelice u niskoj Zemljinoj orbiti. Krajem 20. veka na tom mestu kvarovi su bili česti, istakao je Ober.

Čak i danas, Evropska svemirska agencija otkrila je da će sateliti koji lete ovim regionom verovatnije imati kvarove.

Istraživanja grupe satelita poznate kao Roj (SWARM) pokazala su da se anomalija poslednjih 200 godina učetvorostručila, ali i podelila na južnoamerički i južnoafrički deo.