Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u naučnim publikacijama

Autori većine radova u vodećim naučnim časopisima u svetu su i dalje muškarci sa engleskog govornog područja. To se od 1945. godine vrlo malo i sporo menjalo, pokazuje studija Bečkog univerziteta o raznolikosti vodećih autora među naučnicima.

Rezultati ove studije, koji su objavljeni u stručnom časopisu Conservation letters, pokazuju da su žene i stručnjaci iz zemalja sa Globalnog juga jedva zastupljeni kao autori u vodećim naučnim časopisima.

Globalni jug je politički korektniji termin koji je poslednjih godina zamenio pojam zemalja Trećeg sveta, ali u suštini obuhvata iste manje ekonomski razvijene države, kao i one u kojima su prosečni lični dohoci na nižem nivou. Gotovo sve ove zemlje, osim severnih afričkih država, nalaze se na Južnoj hemisferi. Po ovoj podeli, Australija pripada Globalnom severu, iako to u geografskom smislu nije slučaj.

U okviru istraživanja sprovedena je analiza najboljih 1.051 autora, naučnika sa najviše publikacija u 13 vodećih stručnih časopisa o ekologiji i zaštiti prirode. Lista autora sadrži tek 11 odsto žena, dok su autori 75 odsto publikacija iz pet zemalja Globalnog severa.

Ipak ima i pozitivnih zapažanja. Studija je pokazala da je udeo žena među vodećim autorima skočio sa tri na 18 odsto u periodu između 1945. i 2019. godine.

Globalni jug sa aktuelnih 25 odsto udela u publikacijama naučnih časopisa takođe je nedovoljno zastupljen. Prema rečima vođe projekta, Bee Mas, na listi skoro da nema autorki i autora iz Indije, Kine i drugih mnogoljudnih zemalja koje su veoma značajne u oblasti zaštite prirode i održivosti na globalnom nivou.

Ovo se ne odnosi samo na naučnike u oblasti ekologije, već i na rukovodeće pozicije u naučnim krugovima. Tim gore, jer „broj objavljenih radova često utiče na razvoj karijere i dodelu funkcija u naučnim zajednicama“, zaključuje Bea Mas.