Američki ministar finansija najavljuje veće carinske prihode i fokus na otplatu duga

Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je da očekuje znatno veće prihode od carina ove godine u odnosu na ranije procenjenih 300 milijardi dolara (257,2 milijarde evra), dodavši da će ti prihodi biti iskorišćeni za smanjenje ogromnog državnog duga, a osvrnuo se i na navode o potencijalnom ulaganju u Intel.

„Govorio sam da bi prihodi od carina ove godine mogli iznositi 300 milijardi dolara. Moraću tu brojku značajno da revidiram naviše“, rekao je Besent u intervjuu za CNBC, piše SEEbiz.

Ministar finansija je, međutim, odbio da iznese konkretne nove prognoze prihoda, ali je rekao da su on i predsednik Donald Tramp (Donald Trump) „izuzetno fokusirani“ na otplatu duga.

Prihodi od carina koristili bi se i za smanjenje budžetskog deficita izraženog kao udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP), dodao je.

Ministar finansija je rekao da bi svako ulaganje u posrnulog američkog proizvođača čipova Intel bilo usmereno na pomoć toj kompaniji da se stabilizuje, ali da vlada neće primoravati američke firme da kupuju Intelove čipove.

Na pitanje o navodima da SAD razmatra preuzimanje deset odsto udela u Intelu, Besent je za CNBC rekao da je poslednja stvar koju bi uradio upravo preuzimanje udela i zatim aktivno podsticanje prodaje, odnosno privlačenje novih klijenata.

Dodao je da bi taj udeo predstavljao konverziju podrške i možda povećanje ulaganja u Intel kako bi se kompanija stabilizovala za proizvodnju čipova u SAD, te da nema govora o pokušaju prisiljavanja firmi da kupuju od Intela.

Besent nije ulazio u detalje u vezi sa veličinom potencijalnog američkog udela u Intelu niti o vremenskim okvirima vezanim za sticanje tog udela.

Njegovi komentari usledili su dan nakon što je japanska banka SoftBank pristala da dokapitalizuje Intel sa dve milijarde dolara (1,71 milijarda evra), koji se mučio sa konkurencijom nakon višegodišnjih grešaka u upravljanju.

Intel, suočen sa brojnim poslovnim izazovima, prošle godine je zabeležio gubitak po prvi put od 1986. godine, i to u iznosu od 18,8 milijardi dolara (16,1 milijarda evra).