Aukcije električne energije proizvedene putem solarnih ploča u Srbiji

Solarne elektrane su trenutno jedna od najzanimljivijih tema u Srbiji kada je energetika u pitanju. Kako smatra direktorka za Srbiju kompanije CWP i konsultantkinja za održivu energetiku Asocijacije za održivi razvoj, Maja Turković, jedan od razloga je i taj što mi kao zemlja nismo uspeli da iskoristimo naš solarni potencijal do sada, te je udeo od oko 10 MW solara u energetskom miksu zemlje, koliko imamo danas, skoro i zanemarljiv kada se uporedimo sa zemljama okruženja.

„Zahvaljujući nedavno usvojenoj zakonskoj regulativi, a to je pre svega novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, očekujemo veliki investicioni ciklus u Srbiji, kada je u pitanju solarna energija. Novi zakon o OIE će omogućiti izgradnju i integraciju velikih solarnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije, ali će proizvođači prodavati električnu energiju na tržištu, a ne garantovanom snabdevaču, odnosno EPS-u, kao što je to bio slučaj do sada“, objašnjava Turković za Biznis.rs.

Dodaje da nova zakonska regulativa predviđa aukcije na kojima će se proizvođači nadmetati da ostvare pravo na tržišne premije, i takmiče se međusobno sa najnižom cenom koju mogu da ponude, ali bez garantovanog otkupa električne energije od strane EPS.

„Sva proizvedena električna energija iz solarnih elektrana ubuduće će biti plasirana na tržište. To je najveća novina u novom regulatornom okviru, koja je proizašla iz činjenice da je cena koštanja foto-naponske tehnologije u dramatičnom padu, što je posledično dovelo do pada proizvodne cene kilovat-sata iz solarnih elektrana, pa one mogu da budu isplative i po tržišnim cenama. U toku je izrada podzakonskih akata koji će omogućiti implementaciju ovog zakona, a koje očekujemo u najskorijem periodu, kada će biti poznate kvote za aukcije za solarne elektrane, sam model aukcija i kvalifikacioni kriterijumi za učešće“, naglasila je naša sagovornica.

Ključni izazovi za prozjumere

Novi zakon o obnovljivim izvorima prvi put omogućava i integraciju prozjumera u sistem. Princip prozjumera zasnovan je na šemi sopstvene potrošnje solarnih sistema, koji pruža mogućnost određenim potrošačima, naročito onima koji u toku dana plaćaju skuplju električnu energiju, da smanje mesečne račune i porez koji plaćaju, dok istovremeno poboljšavaju svoju energetsku sigurnost.

„S obzirom na to da male solarne elektrane, što su između ostalog instalacije prozjumera, predstavljaju konkurenciju cenama električne energije za krajnjeg potrošača, a ne veleprodajnim cenama električne energije, solarne instalacije već postaju atraktivna investicija za neke grupe potrošača u Srbiji. Pre svega, struktura i visina maloprodajne cene električne energije značajno utiču na atraktivnost potrošačkih solarnih projekata. Što je veća maloprodajna cena, to je atraktivnije ulaganje u solarnu proizvodnju iz foto-naponskih panela“, ističe Turković.

Kako kaže, pored visine maloprodajnih cena, važno je da se u obzir uzme i struktura maloprodajne cene (na primer, rastuće blok tarife – gde svaki dodatni potrošeni kWh postaje skuplji, na osnovu prelaska određenih pragova, kao što je slučaj u Srbiji) čine investicije u solarne panele za sopstvenu potrošnju atraktivnijim, zato što najpre nestaje prag najvećeg tarifnog stava, što omogućava brži povraćaj investicije.

„Imajući u vidu to da komercijalni potrošači često imaju viši udeo sopstvene potrošnje od rezidencijalnih potrošača, što znači da mogu da potroše više solarne energije koju su sami proizveli, trenutna tržišna pravila u Srbiji su atraktivnija za komercijalne i industrijske prozjumere nego za pojedinačna domaćinstva. Dalje, poreski aspekti imaju veoma važnu ulogu, pošto je električna energija u Srbiji podložna PDV, kao i dodatnom akciznom porezu. Osim toga, ovi porezi se ne primenjuju samo na potrošenu električnu energiju, već i na druge fiksne stavke računa za struju. To znači da poreski aspekti imaju značajnu ulogu u određivanju konačnog računa svakog potrošača“, navodi naša sagovornica.

Pored toga, napominje Turković, udeo sopstvene potrošnje ostaje prepreka za mnoge potencijalne prozjumere u Srbiji, i to naročito za domaćinstva: komercijalni potrošači obično imaju relativno dobro podudaranje profila potrošnje električne energije sa krivom proizvodnje iz solarnih PV sistema, ali to nije slučaj kod rezidencijalnih potrošača, zato što oni dostižu vršno opterećenje između 18 i 21 čas, što se ne podudara sa maksimumom proizvodnje iz solarnih PV sistema.

„Trenutno su čak veoma slabo zastupljeni upravljanje potrošnjom ili decentralizovano skladištenje električne energije, koji bi potrošačima mogli da pomognu da povećaju udeo sopstvene potrošnje. Dalji izazovi za širu integraciju prozjumera, koji očekujemo da će biti prevaziđeni implementacijom novog zakona kroz podzakonska akta, podrazumevaju pojednostavljivanje administrativnih procedura i postupaka izdavanja dozvola koji nepotrebno povećavaju troškove projekata“, ističe Turković.

Naša pozicija u odnosu na EU i svet

Srbija je na putu da postane članica Evropske unije, a kada se to desi moraće u potpunosti da usvoji pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena.

„Srbija će morati da uvede i Sistem trgovine emisijama EU, i da usvoji srednjoročne i dugoročne ciljeve dekarbonizacije. U skladu sa dugoročnim klimatskim ambicijama EU, biće potrebna potpuna dekarbonizacija u elektroenergetskom sektoru do 2050. godine, što će važiti i za Srbiju, ukoliko želi da bude deo Evropske zajednice“, naglasila je naša sagovornica.

Prosečni intenzitet solarnog zračenja je 1.200 kWh/m2 godišnje u severoistočnoj Srbiji, 1.400 kWh/m2 godišnje u centralnoj Srbiji i 1.550 kWh/m2 godišnje u jugoistočnoj Srbiji.

„To znači da Srbija ima veći potencijal od većine zemalja EU, ali iskorišćenost ovog potencijala trenutno je niska. Solarne instalacije koje imamo danas u Srbiji izgrađene su u okviru FIT šeme, a većinu čine relativno male krovne instalacije (skoro 100 od 107 solarnih projekata u zemlji čine krovne instalacije ispod 30kW). Ukupan kapacitet iz solarnih panela u Srbiji (10 MW) je zanemarljiv kada se uporedimo za drugim zemljama. Primera radi, zemlje iz našeg okruženja kao što su Bugarska i Rumunija imaju više od 1 GW solara svaka, što velikih projekata, tako i malih projekata prozjumera. U regionu prednjači Mađarska sa 1.500 MW solarnih instalacija. Svetski lider jeste Kina sa trenutno 255 GW, a u Evropi na prvom mestu je Nemačka sa 53 GW instalisane snage solranih elektrana“, konstatovala je Turković.

Dodala je tendencija da se u periodu od 2019. do 2030. godine instalisana snaga solarnih elektrana poveća šest puta i dostigne 2.840 GW, dok će do 2.050. godine taj broj, kako kaže naša sagovornica, iznositi neverovatnih 8.500 GW.