Akcije evropskih banaka na najvišem nivou od 2008. godine

Akcije najvećih evropskih banaka dostigle su najviše nivoe od globalne finansijske krize, jer nagli rast dugoročnih kamatnih stopa podstiče velike profite. Velike banke su doživele preporod, a akcije HSBC-a, koje se kotiraju na Londonskoj berzi, dostigle su rekordni nivo uoči objave rezultata ove nedelje, dok su Barclays i Santander, takođe, dostigli najviše nivoe od 2008. Italijanski UniCredit dostigao je najviši nivo od 2011.

Ovaj rast označava zaokret za jedan od najmanje omiljenih evropskih sektora, koji se mučio da se oporavi od prethodnih kriza i da se takmiči sa američkim bankama, piše SEEbiz.

„Evropske banke su prešle iz statusa izopštenih u miljenike tržišta“, rekao je Džastin Biseker (Justin Bisseker), analitičar evropskih banaka iz kompanije Schroders, koja upravlja investicionim fondovima.

Kombinacija „transformativnog uticaja viših kamatnih stopa na prihode“, povoljnog ekonomskog okruženja i mera za poboljšanje efikasnosti uzdigla je zajmodavce, dodaje Biseker.

Iako su akcije HSBC-a pale nakon što banka nije ispunila očekivanja analitičara u svojim rezultatima za drugo tromesečje, a akcije banaka su naglo opale nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na desetine zemalja, banke na referentnom evropskom indeksu Stoxx 600 su i dalje u porastu od 34 odsto od početka godine. To je više od njihovih američkih konkurenata, blizu prinosa iz 2021. i na putu je da bude najjači rezultat od 2009.

Investitore je podstakao rastući ekonomski optimizam u regionu, poboljšane prognoze za kreditne portfelje banaka, kao i niže procene u poređenju sa američkim gigantima kao što su JPMorgan Chase i Goldman Sachs.

Mnoge evropske banke su tek nedavno počele da beleže povratak svojih procena na knjigovodstvenu vrednost, dok JPMorgan ima 2,4 puta veću, a Goldman Sachs duplo veću knjigovodstvenu vrednost, prema podacima FactSeta.

„Banke su jeftine i jedinstveno pozicionirane za rast domaće potražnje“, rekao je Luka Paolini (Luca Paolini), glavni strateg iz kompanije Pictet Asset Management.

Evropske banke, koje su bile nedovoljno kapitalizovane pre finansijske krize, provele su godine nakon krize gradeći kapitalne rezerve koje su regulatori zahtevali, a koje su ograničavale isplate akcionarima. U međuvremenu, decenija kamatnih stopa blizu nule otežala je zajmodavcima ostvarivanje profita.

To se promenilo nakon pandemije kovida kada su centralne banke počele da podižu kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije i ukinule opsežne programe otkupa obveznica.

Dugoročne kamatne stope su brzo porasle, a prinosi na nemačke obveznice na 30 godina sada su 1,3 procentna poena iznad prinosa na dvogodišnje, dok su pre dve godine bili niži. U Velikoj Britaniji razlika je preko 1,5 procentnih poena.

To je dovelo do značajnog rasta neto kamatnih prihoda banaka — razlike između onoga što zarađuju na kreditima i drugoj imovini, i onoga što plaćaju na depozite — što je ključni pokretač profitabilnosti. Oni koji se bave trgovanjem ove godine su profitirali od rasta tržišne volatilnosti izazvane ekonomskom politikom Donalda Trampa (Donald Trump).

Da li evropske banke mogu da nastave sa rastom bez podrške dugoročnih kamatnih stopa — ostaje nepoznato. Zajmodavci su uložili u oblasti kao što je upravljanje imovinom kako bi se zaštitili od promena kamatnih stopa, ali politički otpor spajanjima kao što je BBVA-ina ponuda za Sabadell i UniCreditovo približavanje BPM-u smatra se ograničavajućim faktorom rasta sektora.

Frančesko Sandrini (Francesco Sandrini), globalni direktor strategije za više vrsta imovine u Amundiju, rekao je da se „banke čine kao najčistija košulja u korpi“, ali da postoji „sve veći osećaj da je najbolje možda već prošlo“.

„Dugo očekivana konsolidacija sektora daleko je od katalizatora kojem su se mnogi analitičari nadali“, dodao je.

Investitori brzo ističu da se evropske banke i dalje trguju po ceni deset puta većoj od buduće zarade, u poređenju sa više od 13 puta kod američkih kolega, prema Bloombergovim podacima. Povrat na opipljivi kapital — ključna mera profitabilnosti banaka — sada je kod mnogih veći od deset odsto.