Bankari očekuju dva smanjenja referentne kamate u Srbiji i tri u Evropi do kraja godine

U svetlu makroekonomskih kretanja i sve brže digitalne transformacije uloga banaka i finansijskih direktora (CFO) kompanija se menja, prelazeći iz transakcionog u strateško partnerstvo. Ova promena bila je centralna tema panela “Banke i CFO – partneri za održivi rast privrede”, koji je održan na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

Jasmina Šarić, direktorka Sektora poslova sa malim i srednjim preduzećima Erste banke, Filip Stikić, član izvršnog odbora i direktor korporativnog bankarstva Unicredit banke, i Vladimir Tofoski, član Izvršnog odbora AIK banke, razgovarali su o ključnim temama: makroekonomskim kretanjima i kamatnim stopama, digitalizaciji u bankarskom sektoru i strateškom partnerstvu između banaka i finansijskih direktora.

Makroekonomski indikatori u Srbiji pokazuju stabilnost, prema nedavnim podacima Narodne banke Srbije. Inflacija je četiri odsto, a procena rasta BDP-a revidirana je naniže na 3,5 odsto, što je u skladu sa regionalnim očekivanjima i ne smatra se preterano zabrinjavajućim. Izvoz je zabeležio rast od 4,4 odsto u prva dva meseca.

Iako su ovi pokazatelji pozitivni, naglašena je potreba za stalnim praćenjem globalnih kretanja i potencijalnih rizika koji mogu uticati na poslovanje.

“Kada je reč o kamatnim stopama, očekujemo da će referentna kamata biti smanjena dva puta do kraja godine, za oko 50 baznih poena. Kurs evra ne očekujemo da će značajno fluktuirati, a Narodna banka Srbije svakako interveniše na tržištu kako bi smanjila oscilacije. Ove godine je prodala 900 miliona evra, što se uklapa u očekivanja s obzirom na devizne rezerve i sezonske uticaje poput uvoza energenata”, ocenio je Filip Stikić iz Unicredit banke.

On ističe da je globalna situacija složena i podseća da, iako postoji umereni optimizam i očekuje se dalji pad kamatnih stopa, centralne banke u prošlosti nisu uspele da predvide sve recesije, što nalaže oprez.

„Predviđaju se tri dodatna smanjenja kamatnih stopa u Evropi do kraja godine, ukupno za 75 baznih poena, ali svest o faktorima poput cena energenata, povrća i uticaja carina ostaje ključna. Zato će omiljena disciplina finansijskih direktora – reforecastovanje (ažuriranje/prilagođavanje projekcija) ostati vrlo aktuelna“, smatra Stikić.

Konsolidacija bankarskog sektora: Put ka jačanju i efikasnosti

Konsolidacija bankarskog tržišta je globalni trend, izuzetno prisutan i u Srbiji poslednjih godina. Broj banaka na tržištu smanjen je sa 30 pre deset godina na današnjih 19. Ovaj trend je uticao i na smanjenje broja filijala – za 16 odsto.

Cilj konsolidacije je jačanje bankarskog sistema, postizanje veće stabilnosti, sinergijskih efekata i ekonomije obima.

“Spajanja omogućavaju bankama da bolje podrže klijente i finansiraju veće projekte. Takođe, ogromni resursi su potrebni za investicije u nove tehnologije, IT sisteme, bezbednosne protokole i ljude, što konsolidovane banke lakše obezbeđuju. AIK Banka je aktivno učestvovala u ovom procesu, akvizicijom tri banke, čime je postala sistemski važna banka”, rekao je Vladimir Tofoski iz AIK banke, uz napomenu da su na kraju 2023. godine bili treća banka po visini aktive sa kapitalom od preko 800 miliona evra i aktivom većom od šest milijardi evra.

“Uspešna integracija sa Eurobank Direktnom bankom (koja je i sama nastala spajanjem više banaka) sprovedena je uz fokus na minimalne smetnje za klijente i nastavak kreditne ekspanzije, beležeći rast kreditne aktivnosti od 19 odsto prošle godine”, naveo je Tofoski.

Trendovi u finansiranju privrede

Jasmina Šarić iz Erste banke istakla je tokom diskusije da su trendovi u zaduživanju pravnih lica oblikovani sa četiri ključna faktora, a to su – potrebe kompanija, automatizacija, propisi i sredstva koja stižu od međunarodnih finansijskih institucija.

„Pod uticajem inflacije i usporene naplate, najviše su zastupljeni krediti za obrtna sredstva i likvidnost, posebno kod malih i srednjih preduzeća. Takođe, u kreditiranju malih preduzeća koriste se ‘risk decision engine’ sistemi, koji diktiraju vrste kredita (najčešće obrtna sredstva) koje se nude ili predodobravaju. Poreske olakšice i subvencije značajno utiču na trendove zaduživanja, usmeravajući investicije, na primer, kod zapošljavanja većeg broja radnika ili ulaganja većeg iznosa, gde dolazi do oslobađanja poreza na dobit“, naglasila je Šarić.

Ona je podsetila i da banke povlače sredstva po ugovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, a ove linije često dolaze sa grantovima i tehničkom podrškom, usmeravajući finansiranje ka određenim oblastima.

„Poseban fokus stavljen je na zeleno finansiranje i investicije u obnovljive izvore energije, poput solarnih panela. Kompanije prepoznaju benefit uštede na troškovima električne energije, a grantovi čine ove investicije još atraktivnijim. Očekuje se da će dostupnost povoljnih sredstava za zelenu agendu i digitalizaciju biti značajna u narednom periodu“, zaključila je Jasmina Šarić.

Međunarodne finansijske institucije snažno podržavaju ovu tranziciju, nudeći povoljne uslove, grantove i tehničku pomoć. Iako tražnja za zelenim kreditima postoji i raste, domaća regulativa u ovoj oblasti još uvek treba da se unapredi, saglasili su se učesnici panela.

Očekuje se uvođenje „green ratio“ propisa od strane Narodne banke Srbije, što će dodatno stimulisati banke ka zelenim projektima. Njihov apetit je ogroman, a kompanije koje se preorijentišu imaće lakši pristup finansiranju i bolje uslove.