Brži privredni rast zahteva dodatne reforme

Turizam i usluge brzo su se oporavili nakon pandemije, ali je slab učinak nemačke ekonomije negativno uticao na rast Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, zbog snažnih industrijskih veza ovih zemalja sa evrozonom. Srbija je pokazala otpornost tokom i nakon pandemije, sa prosečnim rastom iznad regionalnog proseka. Na srednji rok, većina institucija koja se bavi  ekonomskim projekcijama očekuje rast od oko 3,5 do četiri odsto. Brži rast zahtevao bi dodatne reforme, uključujući unapređenje upravljanja i ubrzanje zelene tranzicije.

Ovako Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), ocenjuje trenutnu ekonomsku situaciju u Srbiji i regionu. U razgovoru za Biznis.rs on govori o unapređenju poslovnog okruženja i zelenoj ekonomiji, uticaju globalnih izazova na domaću privredu, jačanju regionalne saradnje i sektoru malih i srednjih preduzeća.

– Najveći izazov je upravljanje zategnutim uslovima na tržištu rada i brzim rastom plata u regionu u situaciji kada je spoljašnja tražnja i dalje slaba. Dugoročno, plate u regionu će morati da se približe proseku Evropske unije, ali taj proces treba da bude vođen rastom produktivnosti, koja je nakon globalne finansijske krize usporila u zemljama Zapadnog Balkana.

Na nedavno održanom Beogradskom ekonomskom forumu istakli ste da je potrebno staviti veći fokus na poboljšanje poslovnog okruženja i zelenu ekonomiju, kao i na upravljanje resursima. Koliko bi korak u ovom pravcu doprineo razvoju ekonomija regiona?

– Sve ovo je od velikog značaja jer može podržati neophodne domaće privatne investicije. Srbija je postigla veliki uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija i povećanju javnih ulaganja na oko sedam odsto BDP-a, ali domaće privatne investicije zahtevaju dodatni podsticaj.

Smanjenje i digitalizacija birokratskih procedura mogu biti važan korak. Poboljšanje upravljanja i efikasnosti državnih preduzeća može doprineti unapređenju kvaliteta usluga za privatna preduzeća (na primer, u sektoru energetike i transporta), pored smanjenja opterećenja javnog budžeta. Dalje „ozelenjavanje“ ekonomije ne samo da će smanjiti zagađenje i podići kvalitet života, već će učiniti ekonomiju konkurentnijom, omogućavajući upotrebu naprednijih tehnologija i smanjenje efekata predstojećih karbonskih taksi na srpski izvoz (pretežno čelik, električnu energiju i cement).

Pored zelene energije, bolje upravljanje resursima takođe može doprineti konkurentnosti Srbije. Intenzitet potrošnje energije (količina energije potrebna za proizvodnju jedne jedinice BDP-a), iako u padu u poslednjoj deceniji, bio je više od tri puta veći od proseka EU u 2022. godini, što pruža značajan prostor za unapređenje. Poboljšana energetska efikasnost smanjuje zavisnost od uvoza energije i zagađujućeg uglja, kao i troškove energije u proizvodnji i uslugama.

Srbija je napredovala u svim ovim oblastima u proteklim godinama, ali ubrzavanje tih procesa može doneti dodatne koristi. Ove reforme mogu povećati produktivnost, što je potrebno kako bi se održao trenutni rast od oko četiri odsto ili dodatno ubrzao. U nedavnoj prošlosti, rast zaposlenosti bio je značajan pokretač ekonomskog rasta, ali s obzirom na nižu stopu nezaposlenosti i starenje populacije, fokus bi trebalo da se prebaci na povećanje produktivnosti.

Koliko globalni ekonomski izazovi (inflacija, kamatne stope, geopolitika…) utiču na domaću privredu i na koji način?

– Male otvorene ekonomije u regionu najviše su pogođene smanjenjem izvoza usled usporenog globalnog, a posebno rasta evrozone. MMF predviđa da će globalna ekonomija u 2025. godini rasti istim skromnim tempom (3,2 odsto) kao ove i prethodne godine, dok se očekuje da će evrozona ostvariti blagi rast sa 0,8 odsto u 2024. na 1,2 odsto u 2025. godini. Iako je ovo i dalje umeren tempo, mogao bi doprineti jačanju srpskog izvoza. Ipak, rizici od potencijalnih mera koje ograničavaju globalnu trgovinu mogu negativno uticati na rast malih otvorenih ekonomija poput Srbije.

Spoljni inflatorni pritisci se smanjuju, ali i dalje postoji mnogo neizvesnosti. Rizici za rast inflacije uključuju moguće povećanje cena nafte zbog geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, kao i trajno visok rast realnih plata koji nadmašuje rast produktivnosti. Ovaj drugi rizik takođe ukazuje na to da bi ekonomska politika trebalo da se fokusira na rast produktivnosti kako bi omogućila održivo približavanje plata evropskom proseku.

Koliko je važno jačanje regionalne saradnje za održivi razvoj privreda Zapadnog Balkana? Kakav je stav EBRD o daljem napredovanju Srbije ka članstvu u EU i kako bi taj proces mogao da utiče na ekonomski rast?

– Unapređenje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu predstavlja veliku priliku za sve zemlje. Regionalno tržište, ukoliko se ukloni većina trgovinskih barijera, stvorilo bi značajno veće poslovne mogućnosti za regionalna preduzeća nego što to omogućavaju male domaće ekonomije. Regionalna integracija kroz CEFTA bila je veoma uspešna za zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i za baltičke zemlje pre njihovog pristupanja EU, značajno povećavajući regionalnu trgovinu.

Proces pristupanja Evropskoj uniji pruža važan oslonac za neophodne reforme u regionu, čineći ga konkurentnijim i privlačnijim za investicije. Ekonomski sistemi regiona već su blisko integrisani sa ekonomijom EU kroz jake trgovinske i investicione veze, kao i bescarinski pristup za većinu proizvoda. Ipak, puna integracija nakon pristupanja donela bi dodatne koristi, što je pokazao primer novih država članica EU.

Mala i srednja preduzeća su ključna za ekonomiju. Koji su glavni izazovi sa kojima se ona suočavaju?

– Zaista, mikro, mala i srednja preduzeća (MSP) ne samo da su najbrojnija i da proizvode najveći udeo u BDP-u (oko 60 odsto), već su i glavni pokretači zapošljavanja, kreirajući najveći broj novih radnih mesta (oko 75 odsto ukupnih između 2012. i 2022. godine). Ipak, u oblasti izvoza i inovacija dominiraju velike kompanije.

Srbija je bila veoma uspešna u privlačenju stranih direktnih investicija, uglavnom u proizvodni sektor, ali i u usluge, poput Microsoft razvojnog centra. Sledeći korak bio bi integrisanje domaćih MSP u globalne lance vrednosti kao dobavljača većih međunarodnih kompanija.

Uprkos poboljšanjima, MSP se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima. Najnovije istraživanje poslovnog okruženja i performansi preduzeća (BEEPS) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazuje da su mala preduzeća najviše pogođena poslovnim praksama svojih neformalnih konkurenata. Pristup finansiranju i dalje može biti izazov, a dostupnost kvalifikovane radne snage postaje sve veći problem.

MSP bi mogla imati koristi od pojednostavljenja administrativnih procesa, daljeg smanjenja neformalnog poslovanja i boljeg usklađivanja programa podrške za MSP. Proširenje naučno-tehnoloških parkova, uz podršku EBRD-a, predstavlja važan korak ka obezbeđivanju boljeg operativnog okruženja za inovativna MSP.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs