Da li je kasno početi investiranje sa 45 ili je Nova godina idealan trenutak?

Početak nove godine dobra je prilika da se razmisli o investicijama kao načinu za ostvarenje dodatnih prihoda na kratak rok ili obezbeđenje finansijske sigurnosti u starijem dobu. Investicioni savetnici obično preporučuju da se sa investicionom štednjom počne što ranije, jer je pravilo da što je veći broj godina tokom kojih se ubiru prihodi, dividende i kamate, to je bolji ukupan krajnji rezultat.

Međutim, šta je sa svima onima koji su propustili da u mladosti počnu da investiraju – nisu bili finansijski spremni za to jer su odvajali novac za kredit za stan, školovanje dece ili pomoć starim roditeljima? Da li je za ljude starije od 45 godina sve „prohujalo sa vihorom“ ili još ima nade da sebi obezbede mirnije penzionerske dane?

Finansijski stručnjaci na ovo pitanje nemaju jednoznačan odgovor. S jedne strane navode da jeste činjenica da je dugoročnost od 30 ili 40 godina jedna od ključnih prednosti, jer je to dovoljan period da se “ispeglaju” sve velike krize i korekcije vrednosti imovinskih klasa, iskoristi pun potencijal najproduktivnijih perioda, ali i ostvari maksimalan efekat složene kamate.

Sa druge strane, finansijski potencijal osobe od 25 i 45 godina nikako nije isti. Mlađi ljudi raspolažu nižim prihodima i imaju slabiju platežnu moć u odnosu na prosečnu osobu starosti 45 godina. To daje mogućnost da se dugoročnost nižih investicija možda sustigne većim ulaganjima tokom kraćeg perioda.

“Iako je istina da se sa ranijim početkom investiranja snažnije osećaju efekti složene kamate, period od oko 20 godina koliko u proseku ostaje do penzije nekome ko počinje da ulaže sa 45 godina istorijski se pokazao kao više nego dovoljan za uvećanje kapitala”, kaže za Biznis.rs analitičar tržišta kapitala Mihailo Đurđević.

U prilog ovoj tezi ide i analiza velikih tržišnih padova u poslednjih 120 godina koja pokazuje da su se tržišta vremenom oporavljala sve brže.

Šta je prednost, a koji su nedostaci?

Kada se detaljno razmotre svi aspekti, početak investiranja u zrelijim godinama ima svoje prednosti, ali i brojne nedostatke.

“Osoba od 45 godina obično ima veću platežnu moć i pred sobom ima najmanje dve decenije investiranja i jasnije definisane finansijske ciljeve. Ali, objektivni nedostaci su slabiji ukupni efekat složene kamate, veći psihološki pritisak tokom tržišnih padova i manji prostor za početničke greške u odnosu na mlađe investitore”, smatra Đurđević.

Ključno je razumeti da se portfelj može konstruisati na različite načine, zbog čega nikada nije kasno za početak investiranja. Neko mlađi može izabrati agresivniji pristup sa potencijalnim godišnjim prinosima od 20 do 30 odsto, ali i padovima od 50 do 70 procenata, dok investitori zrelijih godina mogu odabrati konzervativniju strategiju sa stabilnijim prinosima od pet do osam odsto godišnje i znatno manjim oscilacijama.

Takođe, treba imati u vidu da je jedno od osnovnih pravila investiranja da se počne smanjenje izloženosti rizičnijoj imovini – poput akcija i povećava udeo stabilnijih klasa imovine – poput obveznica, kako se ulagač približava planiranom okončanju aktivnog investiranja, posle čega kreće da povlači novac.

Tajming je ključan

Govoreći o ključnim rizicima kod kraćeg investicionog horizonta, Đurđević ističe da se on svodi na tajming ulaganja, odnosno da li investitor ulazi na tržište nakon višegodišnjeg snažnog rasta ili nakon značajnijeg tržišnog pada.

“Poseban rizik predstavlja scenario u kojem dođe do većeg pada tržišta neposredno pre planiranog povlačenja sredstava, na primer godinu ili dve pre penzije. Zbog toga konstrukcija portfelja ima presudnu ulogu”.

Prednost investitora u ovom životnom dobu često je u tome što su finansijski stabilniji, mogu da izdvajaju veće iznose, nemaju stambene kredite ili druge velike obaveze i imaju odraslu decu koja su finansijski nezavisna. To omogućava disciplinovanije investiranje i bolju diverzifikaciju.

Koliko je tajming važan pokazuje primer zlata koje ove godine i ovih dana ruši sve rekorde dostižući cene veće i od 4.500 dolara i rast veći od 65 odsto samo u 2025. Visoke cene zlata ukazuju na krizna vremena, visoku inflaciju i potrebu investitora da “pobegnu” u sigurnije klase imovine.

Investitori koji u vreme najviših cena počnu ulaganje u visokom su riziku da zbog pada tržišta ili vrednosti određenog ulaganja u dužem vremenskom periodu čekaju samo da povrate gubitke. Kao primer katastrofalno lošeg momenta za ulaganje navodi se investicija u zlato početkom 1980. godine za koju je bilo potrebno punih 28 godina da se vrati na isti nominalni nivo, što znači da su svi ulagači zbog inflacije bili i dalje na gubitku.

Investitori koji kreću da ulažu sa 45 i teoretski izaberu baš ovakav momenat za ulaganje na čistom su gubitku jer njihov horizont ulaganja od 20 godina nije dovoljan ni da, recimo u navedenom slučaju investiranja u zlato, dođu do nule.

Stepen rizika ulagača od 45 godina ne iscrpljuje se samo u činjenici da se mora primeniti drugačiji pristup, odnosno odabrati drugačiji portfelj nego kada su u pitanju mlađi ulagači. Važna činjenica je i kolikom imovinom već raspolažu. Naravno da neće isti pristup imati oni koji imaju samo stan u kojem žive, nemaju veliku ušteđevinu i imaju kredit.  

Zato Vladimir Veličković, autor priručnika o finansijama Biznis bukvar, ističe da se pre bilo kakve odluke o ulaganju napravi kalkulator finansijskog stanja.

“Izračunavanje trenutnog finansijskog stanja treba da posluži kao inicijalni dokument od kojeg se kreće u finansijsko planiranje i koji olakšava postavljanje realnih ciljeva.To se radi tako što se napravi tabela u koju se u jednoj koloni navodi sva imovina, ušteđevina, delovi biznisa koje neko poseduje, stanje na računima u banci, vrednost akcija, penzionih ili investicionih fondova. Druga kolona služi da se pobroje sva dugovanja”, kaže Veličković za Biznis.rs.

Često ljudi nisu u potpunosti svesni kolika je imovina kojom raspolažu dok ne stave na papir tržišnu cenu svega i saberu sve, a onda oduzmu ono što duguju. Bez toga nema realnog planiranja ulaska u svet investiranja ni sa 25, a ni sa 45. 

Investicija u stan sveti gral u Srbiji

Kao jedna od najisplativijih investicija u Srbiji dugoročno važe stambene nekretnine, pa se postavlja pitanje da li je to dobar izbor za ulaganje onih koji su u srednjim godinama.

Mihailo Đurđević priznaje da su investitori u stambene nekretnine u Beogradu ili Novom Sadu zabeležili solidan performans u prethodnih 20 godina, ali i ističe da je on ipak inferioran u odnosu na, na primer, popularni indeks S&P 500.

“Bruto prinos od renti u Beogradu je 4,1 do 4,4 odsto u proseku. Tu oduzmite troškove održavanja, prazne mesece kada nemate stanare, poreze, i taj prinos pada ispod četiri odsto. Uz to, cene nekretnina u Beogradu i Novom Sadu naspram prosečne plate su među najvišim u Evropi, što dovodi u pitanje održivost rasta izazvanog inflacijom i prilivom stranih građana koji smo imali proteklih nekoliko godina„, ocenjuje naš sagovornik.

Može se reći da je i za ulaganje u nekretnine važan tajming, odnosno cena u momentu plasiranja kapitala. Cene nekretnina zaista beleže značajan rast poslednjih godina ali treba uzeti u obzir inflaciju ali i očekivanja od cena u budućnosti.

Ono što opredeljuje ovakvu vrtu ulaganja su svakako i cene najma koje su posle početka rata u Ukrajini naglo porasle, ali poslednjih meseci beleže pad od 20 do 30 odsto. Međutim, cene stanova i dalje rastu, što znači da se odnos uloženog kapitala i cene najma te nekretnine pogoršava, odnosno isplativost ulaganja se smanjuje.

“Imati sekundarnu nekretninu u svom ličnom portfelju bogatstva uopšte nije loša opcija, štaviše poželjna je zbog diverzifikacije. Međutim, dolazimo do problema koji je karakterističan za ovaj region, a to je da je gotovo celokupan portfelj koncentrisan u jednoj istoj investicionoj imovini, što je jednostavno daleko od optimalne alokacije”, kaže Đurđević.

On zato smatra da je najbolji način da se dugoročno gradi bogastvo kroz posedovanje različitih vrsta imovine koje međusobno nisu korelisane, odnosno da ne padaju sve u isto vreme i obrnuto.

“To je ono što rade bogati ljudi na Zapadu, i to sa dobrim razlogom. Nije ‘ili’ već ‘i’ nekretnine i akcije i zlato i obveznice i druge vrste investicione imovine. Naravno, u skladu sa ličnim ciljevima i tolerancijom na rizik”, zaključuje Mihailo Đurđević.