Da li je monetarna politika trenutno „na kočnici“?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije razmatraće na današnjoj sednici ekonomska kretanja i doneti odluku o referentnoj kamatnoj stopi. Referentna kamata je u septembru zadržana na nivou od 5,75 odsto, a na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić očekuje da će Narodna banka Srbije i na ovoj sednici zadržati ključnu kamatnu stopu na istom nivou, jer osnova za njeno snižavanje nema.

“Ovo je i dalje faza monetarne stabilnosti i opreza u kojoj centralna banka čuva ravnotežu između stabilnosti cena i održanja poverenja u dinar. Nema osnova za snižavanje stope dok inflacija ne pokaže trajni i održivi pad, a to se realno može očekivati tek tokom prve polovine 2026. godine”, ističe Vasić.

Kako kaže, NBS je u prethodnom periodu postigla relativnu stabilnost, ali je sada fokus na zadržavanju postojećeg nivoa poverenja i stabilnosti. Vasić napominje da centralna banka svojim instrumentima utiče isključivo na kamatne stope na dinarske kredite, dok su krediti vezani za evro pod uticajem euribora i politike Evropske centralne banke (ECB).

“Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike. Ona direktno utiče na cenu novca u zemlji – odnosno na to koliko koštaju krediti, ali i koliko se isplati štednja. Kada je referentna stopa visoka zaduživanje je skuplje, ali se istovremeno obuzdava inflacija i štiti vrednost domaće valute. Kada se snižava, krediti postaju dostupniji, ali se povećava rizik od pregrevanja potrošnje i rasta cena. Upravo zato NBS pokušava da pronađe balans – da novac ostane stabilan, a da privreda ne izgubi dinamiku”, objašnjava Vasić.

Hoće li snižavanje marži obuzdati inflaciju?

Izvršni odbor NBS izrazio je na prethodnoj sednici očekivanje da će uredba o ograničavanju marži trgovinskih lanaca na maksimalnih 20 odsto uticati na niže potrošačke cene, naročito hrane, što će uticati na znatnije usporavanje međugodišnje inflacije u septembru, a nakon toga njeno relativno stabilno kretanje u granicama cilja do kraja godine.

Govoreći o uticaju inflacije na odluku NBS o referentnoj kamatnoj stopi, Vladimir Vasić kaže da je ona glavni pokazatelj koji usmerava svaku odluku centralne banke.

“NBS zadržava oprez jer su ključni uzroci inflacije domaći, a ne uvozni. U Evropskoj uniji je inflacija sada ispod dva odsto, što znači da Srbija više ne uvozi inflaciju. Dakle, izvor pritisaka na cene sada dolazi iznutra – iz strukture domaće privrede, odnosno visokih marži trgovinskih lanaca, ograničene konkurencije, niske produktivnosti i visokih troškova poslovanja”, ističe naš sagovornik.

Zbog toga se, kako kaže, monetarna politika trenutno drži „na kočnici“ – jer pad inflacije mora da bude trajan i zasnovan na realnim promenama u ekonomiji, a ne samo na administrativnim merama.

Na pitanje da li će mera ograničavanja marži trgovinskih lanaca biti delotvorna kada je u pitanju inflacija, Vasić odgovara da je to administrativna, a ne tržišna mera.

“Ona može privremeno ublažiti rast cena i pružiti predah domaćinstvima sa najnižim primanjima, ali ne rešava uzrok inflacije – samo njene posledice. Inflacija se ne suzbija dekretima, već povećanjem produktivnosti, konkurencije i ponude. Dakle, to je ‘predah’, ali ne i rešenje. Bez istinskog tržišnog nadmetanja i bez jačanja domaće proizvodnje, svaka ovakva intervencija ima kratkoročni efekat”, ocenjuje on.

Povoljni krediti nisu rešenje za strukturne probleme tržišta

Komentarišući povoljne kredite za građane i penzionere sa nižim primanjima i njihov uticaj na rast kreditne aktivnosti, Vasić ponavlja da je i ovo administrativna, a ne tržišna mera i napominje da je njihova svrha da obezbede kratkoročnu podršku najugroženijima – ne da trajno promene stanje na tržištu kredita.

“Kreditna aktivnost može blago porasti, ali to ne menja strukturne probleme, pre svega činjenicu da u Srbiji 95 odsto privrede i dalje koristi isključivo bankarske kredite, jer ne postoje razvijene alternative poput tržišta kapitala, mini-obveznica, fondova, venture capitala, leasinga, faktoringa...” kaže Vasić.

Zbog toga on smatra da je ključno da postoji raznovrsnost i na strani ponude i na strani tražnje jer bez toga nema zdrave konkurencije, a ni dugoročno nižih kamata.

Ako država troši više nego što ekonomija može da izdrži, svaki drugi napor centralne banke pada u vodu. Monetarna i fiskalna politika moraju ići ruku pod ruku, ističe naš sagovornik i dodaje da je važno i jačanje poverenja u dinar.

“Dokle god štednja i krediti ostaju dominantno u evrima, NBS ne može u potpunosti da upravlja novcem. Zato treba postepeno povećavati dinarizaciju sistema – kroz stabilnost, predvidivost i poreske podsticaje”, navodi on.

Na kraju, Vladimir Vasić zaključuje da sve pomenute mere – od ograničavanja marži do povoljnih kredita, daju kratkoročno olakšanje, ali ne menjaju sistem.

“Ako želimo dugoročnu stabilnost, moramo pronaći uzroke koji su nas doveli dovde – odsustvo konkurencije, zavisnost od banaka, slabo razvijeno tržište kapitala i niska produktivnost, jak i dominantan uticaj stranih trgovinskih lanaca”, kaže direktor BBS Capital Investment Group.