Da li se preduzećima isplati zaduživanje u stranim valutama?

Krediti iz inostranstva dobili su značajnu ulogu u pokretanju investicija, održavanju likvidnosti i širenju poslovanja domaćih kompanija koje sve češće traže alternativne izvore finansiranja.

Transakcije se, prema rečima advokata, moraju odvijati u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju koji definiše kako se ugovaraju, koriste i otplaćuju krediti između rezidenata i nerezidenata.

Kako objašnjava poslovni savetnik Jovan Pavlović, kreditni poslovi sa inostranstvom definišu se kao krediti koje odobravaju banke, strane banke ili druge strane finansijske institucije, kao i zajmovi između rezidenata i nerezidenata.

Posebno je značajno što domaća pravna lica, odnosno rezidenti, moraju da izveštavaju Narodnu banku Srbije (NBS) o svakom kreditnom poslu koji sklapaju sa inostranstvom.

“NBS, kao centralna institucija nadležna za devizni nadzor, ima ključnu ulogu u kontroli ovih transakcija. Rezidenti su obavezni da joj dostave kopiju ugovora o kreditu, kao i izjavu kojom preciziraju njegovu namenu – ako ona nije navedena u samom ugovoru. Bez tog koraka platni promet po osnovu kredita ne može biti realizovan. Time se sprečavaju zloupotrebe i obezbeđuje transparentnost finansijskih tokova prema inostranstvu”, navodi Pavlović.

Kada je reč o nameni, krediti se mogu koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje investicija u inostranstvu, pa sve do refinansiranja ranije preuzetih obaveza. U određenim slučajevima krediti se mogu koristiti i za poslove u kojima domaće pravno lice nije direktna ugovorna strana, što dodatno povećava fleksibilnost ovog oblika finansiranja.

Krediti se, po pravilu, mogu vraćati tek nakon godinu dana od datuma korišćenja sredstava, dok se kod kreditnih aranžmana sa više tranši rok računa zasebno za svaku.

“Otplata u ratama dozvoljena je najranije šest meseci od datuma povlačenja svake tranše, a obavlja se u srazmernim iznosima do konačne isplate. Ipak, za kredite odobrene od strane poverilaca iz zemalja članica Evropske unije, moguće je ugovoriti fleksibilnije uslove otplate, uključujući i raniju otplatu”, ocenjuje poslovni savetnik.

Pored mogućnosti zaduživanja, domaća pravna lica imaju pravo i da obezbede inostrane kredite jemstvima i drugim sredstvima obezbeđenja, u skladu sa članom 23 Zakona o deviznom poslovanju. Ova odredba omogućava srpskim firmama da preuzmu aktivnu ulogu u međunarodnim finansijskim aranžmanima, uz obavezno poštovanje pravila o deviznom poslovanju i međunarodnim obavezama Srbije.

Međutim, pravnici kancelarije Stojković Advokati upozoravaju da se kod ovih transakcija najčešće greši u delu dokumentacije, naročito kada se kredit koristi u više valuta ili u više faza. Zbog toga je preporučljivo da preduzeća koja planiraju saradnju sa inostranim kreditorima angažuju stručnjake za finansijsko pravo i devizne poslove.

“Osim samog kreditiranja, sve veći broj stranih investitora otvara račune u domaćim bankama, što dodatno podstiče prekogranične finansijske tokove. Nerezidenti mogu posedovati račun u Srbiji – bilo da je reč o fizičkim ili pravnim licima, ograncima ili predstavništvima stranih kompanija”, navode advokati.

Za otvaranje računa potrebno je dostaviti pasoš i dokaz o prebivalištu ili boravištu u poslednjih godinu dana, dok pravna lica moraju priložiti dokumentaciju kojom se potvrđuje identitet društva i njegovih zastupnika. Banke su, naravno, u obavezi da poštuju Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, što podrazumeva identifikaciju stvarnih vlasnika.

Poslovni konsultant Jovan Pavlović upozorava da prekomerno zaduživanje u devizama može biti rizično, naročito u uslovima promenljivog kursa i globalnih ekonomskih neizvesnosti.

“Zato je bitno da preduzeća koja posežu za stranim kreditima imaju jasno definisan plan upotrebe sredstava, projekciju prihoda i mehanizme zaštite od valutnog rizika”, zaključuje Pavlović.