Domaća privreda upozorava: Na srpski minimalac opterećenje 240 evra, na crnogorski 70

„Zajedno imamo 125 godina radnog staža u srpskoj privredi“, rekao je predsednik Kluba Privrednik Zoran Drakulić predstavljajući svoje sagovornike na panelu u okviru 6. Samita privrednih lidera – CEO Summit 2024. godine, koji je u toku u beogradskom Sava Centru.

Drakulićevi sagovornici – predsednik Metalac Grupe Dragoljub Vukadinović i Dragijana Radonjić Petrović, osnivač i partner u MD Solutions, složili su se oko toga da je manjak domaćih ulaganja u srpskoj privredi veliki problem, a kao rešenja predlažu brojne mere: od vraćanja poreskog kredita za investicije preko smanjenja opterećenja na zarade do konačnog uređenja tržišta kapitala, kako bi novac za finansiranje poslovanja stizao i sa berze.

Vukadinović upozorava na brojne probleme sa kojima se suočava domaća privreda, među koje ubraja i neefikasno sudstvo („Metalac vodi jedan spor već 30 godina“, kaže), slabu konkurenciju na tenderima, upitan kvalitet obrazovanja i izvoz radne snage, što van zemlje što u strane firme koje ovde posluju, ali kao primere nudi ono što dokazuju brojke.

„Nivo troškova koje naše firme imaju kada je reč o zaradama govori sam za sebe: od 1. novembra u Crnoj Gori minimalac iznosi 600 evra i na to je trošak poslodavca za doprinose 70 evra, dok je na naš minimalac od 54.000 dinara opterećenje 240 evra“, upozorio je Dragoljub Vukadinović.

Njegov savet je da se ostavi malo prostora preduzetnicima da „dišu“, odnosno da se smanje troškovi na zarade, kao i da se vrati poreski kredit ukinut pre 10 godina, a koji je odobravan preduzećima koja ulože u osnovna sredstva za rad.

Predsednik Metalac Grupe založio se i za uvođenje podsticaja izvoznicima, s obzirom na to da su, kako je rekao, uvoznici danas u daleko boljem položaju zbog aktuelnog kursa dinara.

Drakulić je potom diskusiju preusmerio na pitanje subvencionisanja stranih investitora i efekata takve politike, pa je Dragijana Radonjić Petrović istakla da je takav pristup imao smisla onda kada je ona bila deo Vlade Srbije (od 2010. do 2012. godine bila je državni sekretar u ministarstvu privrede).

„U tom momentu nezaposlenost je bila preko 20 odsto. Subvencije stranim investitorima nisu bile neopravdane, jer naše domaće firme u tom trenutku nisu imale potrebu da prime hiljade ljudi, dok su stranci imali potrebu, ali i mogućnost da daju bankarske garancije za takvu podršku. Rezultat je današnja nezaposlenost od ispod 10 odsto“, rekla je Radonjić Petrović.

Ona, kao i Dragoljub Vukadinović, smatra da je danas ključni problem manjak ulaganja od strane domaćih kompanija i ocenjuje da su u tom smislu u najlošijem položaju mala i srednja preduzeća (MSP), koja nemaju veliki izbor kada je reč o izvorima finansiranja.

„Potrebno je obezbediti lakše finansiranje za MSP, a jedan od alata je tržište kapitala ili berza. Država je dobila oko 30 miliona evra kako bi uredila tržište kapitala i verujem da će to i uraditi“, ocenila je Dragijana Radonjić Petrović.

Prema njenom mišljenju, treba očekivati emitovanje korporativnih obveznica u 2025. godini, ali je pozvala državu da prilagodi poresku politiku i ponudi olakšice za investiranje u takve hartije.

Drakulić je ocenio i da nema visokog rasta dok se ne okrenemo domaćoj privredi i domaćim investicijama, ali je onda upitao Vukadinovića da li se oseća dovoljno sigurno da uloži, recimo – 100 miliona evra u Srbiji.

„Ja bih uložio zato što sam patriota, ali slažem se da nema dovoljno podsticaja za domaće privrednike da to i urade. Čak je i Savet stranih investitora poručio da bi trebalo da bude više domaćih ulaganja u Srbiji. Pri tome, teško je ući u zajedničko ulaganje sa stranim partnerima u Srbiji, jer oni prouče naše propise pa kažu – bolje mi je da idem sam“, rekao je Vukadinović i ispričao da bi Metalac mogao da proda jednu od svojih ćerki firmi za 25 miliona evra, ali da to neće da urade jer – ne znaju u šta bi dalje investirali.

Drakulić je potom uz osmeh primetio da je „izgrađeno na milione kvadrata“ i zapitao se ko u to ulaže i ko kupuje.

„Pretpostavljam banke i kupci“, odgovorila je Radonjić Petrović i objasnila da veliki projekti u izgradnji nekretnina ne dobijaju podršku banaka dok u pretprodaji ne dokažu da postoji interesovanje kupaca, koji dolaze ne samo iz naše zemlje, već i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine pa i – na njeno iznenađenje – iz Severne Makedonije.

„Da li bi ti kupila tri stana po ceni od 4.000 evra za kvadrat“? , upitao je Drakulić, na šta je Radonjić Petrović rekla da tri možda ne bi, ali da bi jedan kupila, i to na lokaciji koja joj odgovara.

„Problem je u tome što ne traže više četiri, nego sedam hiljada evra, ali to je druga tema – pretpostavljam da će se nivo tražnje za kvadratima u Beogradu zadržati, ali je pitanje koliki će biti nivo cena“, rekla je Radonjić Petrović.

CEO Summit je, inače, namenjen biznis liderima, ali i svima onima koji žele da uče od lidera na najvišem nivou – od vlasnika, direktora i članova upravnih odbora, do onih koji teže C pozicijama u širokom spektru industrija – finansije, bankarstvo, IT, energija, ritejl, FMCG, telekomunikacije, upravljanje podacima, zdravstvo, nekretnine…

U organizaciji In Store Media ove godine CEO Summit se održava po šesti put u Beogradu, a Biznis.rs je jedan od medijskih partnera konferencije.