Dominacija deviznih kredita za privredu: Za investicije rekordnih 684,8 milijardi dinara

Potraživanja domaćih banaka od privrede porasla su tokom 2024. godine za 80,5 milijardi dinara na ime kredita i ostalih potraživanja u domaćoj valuti, odnosno za 117,7 milijardi dinara na ime devizno indeksiranih plasmana, izračunao je Biznis.rs na osnovu podataka Narodne banke Srbije zaključno sa decembrom 2024.

Najveća potraživanja u dinarima banke imaju na ime kredita za likvidnost i obrtna sredstva, dok su kod potraživanja u deviznom znaku poslednjeg dana decembra prednjačili investicioni krediti. Potraživanja u deviznom znaku, međutim, daleko premašuju one u domaćoj valuti.

Kada je reč o dinarskim kreditima, potraživanja na ime pozajmica za likvidnost i obrtna sredstva na kraju 2024. godine iznosila su 217 milijardi dinara, dok je prethodna 2023. godina završena sa 164 milijarde dinare potraživanja za taj bankarski proizvod.

Vidljivo je da se dinarski krediti daleko ređe podižu radi investiranja, pa je tako iznos potraživanja na kraju 2024. po tom osnovu bio 56,9 milijardi dinara, dok je u isto vreme iznos potraživanja na ime investicionih kredita u deviznom znaku bio čak 684,8 milijardi dinara – najviši još od 2008. godine.

Pritom, devizno indeksirana i devizna potraživanja na ime kredita za likvidnost i obrtna sredstva iznose 577,4 milijardi dinara, što je oko 2,5 puta više od dinarskih potraživanja. Ipak, devizna potraživanja po ovom osnovu beleže pad za oko 12 milijardi dinara u odnosu na kraj 2023. godine.

Zahvaljujući statistici Narodne banke Srbije može se sagledati i kretanje kamata u 2024. za kredite namenjene privredi – a one idu naniže.

Krenimo od dinarskih kredita: u januaru 2024. godine prosečna kamata za dinarski kredit za likvidnost i obrtna sredstva za novoodobrene poslove iznosila je 8,39 odsto, da bi na kraju decembra pala na 6,89 odsto. U istom periodu kamata na investicione kredite pala je sa januarskih 9,58 odsto na decembarskih 6,87 odsto.

Narodna banka Srbije je, inače, tokom 2024. tri puta spuštala referentnu stopu za po 0,25 procentnih poena, i to u junu, julu i septembru, tako da smo prošlu godinu počeli sa ključnom stopom od 6,5 odsto da bismo je završili na 5,75 odsto, a zadržana je na istom nivou i na januarskoj sednici Izvršnog odbora centralne banke.

Pale su i kamate na devizne pozajmice – privrednici su u januaru 2024. u proseku plaćali kamatu od 6,90 odsto za kredite za obrtna sredstva u stranoj valuti, da bi u decembru ta kamata iznosila 5,41 odsto. Kada je reč o indeksiranim investicionim kreditima, kamate su sa januarskih 7,65 odsto pale na decembarskih 5,67 odsto.

Na takvom trendu treba zahvaliti i politici Evropske centralne banke koja je i na januarskom sastanku odlučila da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, pa će kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biti 2,90 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 3,15 odsto, a kamata na novčani depozit 2,75 procenata.