Dva ključna izazova u ovoj godini su inflacija i investicije

Čitav region Zapadnog Balkana, pa i Srbija, nisu ostali imuni na turbulentan period, kao i na nepredvidivi geopolitički i ekonomski razvoj u Evropi i čitavom svetu, počev od februara prošle godine. Uspešna 2021. koja je usledila nakon krizne Covid 2020. godine, naglo je prekinuta, te su optimistička očekivanja sa početka prošle godine zamenjena dosta turobnim prognozama. Posledice usporavanja globalne i regionalne trgovine, snažnog rasta cena hrane i energenata postale su vidljive tek u drugoj polovini 2022. godine, ističe u razgovoru za Biznis.rs predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On podseća da je rast BDP-a u Srbiji u prvom i drugom kvartalu 2022. dostigao zadovoljavajućih 3,8 odsto i 4,2 odsto, ali je treći kvartal doneo rast od neznatnog jednog procenta, a nakon nastavka usporavanja u ostatku godine u ovom trenutku se rast BDP-a procenjuje na dva do 2,5 odsto. Dodaje da je prvobitnim budžetskim projekcijama za prošlu godinu bio planiran rast od 4,5 odsto.

„Istovremeno, kao posledica dodatnih fiskalnih intervencija u prošloj godini, budžetski deficit je u 2022. godini ostao na visokom nivou – približno četiri odsto BDP-a. Srbija je prethodnu godinu završila sa relativno dobrim makroekonomskim parametrima, premda imamo niz upozoravajućih signala: značajno povećanje tekućeg deficita, visoku inflaciju i, posebno, visoka inflaciona očekivanja, produbljenje spoljnotrgovinskog deficita i dalju stagnaciju nivoa privatnih investicija. Jasno je da će na ekonomska kretanja u ovoj i narednim godinama dominantan uticaj imati ekonomska konjuktura u zemljama EU, posebno Nemačke. Ovo stoga što su pomenute zemlje naši ključni spoljnotrgovinski partneri, te eventualna recesija njihovih ekonomija ima negativni uticaj na ekonomsko kretanje u našoj zemlji.

Nama predstoji nekoliko ključnih izazova: prvo, kako i kojom brzinom zaustaviti inflaciju i promeniti trend kretanja cena. Evidentno je da je inflacija u Srbiji samo delimično “uvezena” i da, kako vreme prolazi, visoka inflaciona očekivanja podižu takozvanu “kor inflaciju”. NBS opravdano zaoštrava monetarnu politiku, ali ona ne može sama da pobedi inflaciju, potrebna je i sinhronizovana fiskalna politika, tačnije fiskalna politika bez nepotrebnog povećanja potrošnje. Drugi izazov se odnosi na održavanje visokog nivoa kapitalnih i stranih investicija, ali i na podizanje domaćih privatnih investicija, za šta su potrebni vidljivi pozitivni pomaci u unapređenju poslovnog ambijenta.“

Bliže se rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja za prethodnu godinu. Kakve rezultate poslovanja privrede očekujete? A kako u globalu ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji tokom prethodne godine?

„Za očekivati je da će manja i srednja preduzeća u protekloj godini iskazati lošije rezultate, pre svega zbog otežanih spoljnotrgovinskih uslova, kao i zbog visoke inflacije i značajnog povećanja cene i rizika zaduživanja. S druge strane, evidentno je da će jedan broj velikih preduzeća, posebno iz oblasti energetike i metala, dakle svi koji proizvode berzanske proizvode, ostvariti izvanredne profite, opet kao posledicu globalnih geopolitičkih i ekonomskih kretanja. Generalno, kvalitet poslovne klime, tačnije uslovi privređivanja, nisu se poboljšali u protekloj godini. Da je to tačno dovoljno je letimično pogledati međunarodne izveštaje koji po različitim kriterijumima rangiraju Srbiju, kao i sve druge zemlje Evrope i sveta. Posledica takvog stanja je već pomenuta stagnacija učešća domaćih privatnih ulaganja u ukupnom nivou investicija. To znači da domaći privrednici imaju valjane razloge zašto mnogo energičnije ne ulažu svoj kapital. Godinama unazad napominjem da je ovo jedan od najvažnijih indikatora, te da Vlada Srbije svojim regionalnim i industrijskim politikama treba da otkloni barijere investiranju domaćih privrednika.“

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta? Koliko je realna opasnost od recesije?

„Mislim da ne postoji realna opasnost od recesije u našoj zemlji, osim u slučaju značajnijeg prekida saradnje sa razvijenim zemljama Evrope i sveta, a što bi bila posledica političkih odluka, o čemu je i sam politički vrh naše zemlje ovih dana govorio. U normalnim okolnostima sledi stagnacija ekonomske aktivnosti, te je za očekivati da rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji bude oko dva odsto. U meri u kojoj se naš region i posebno zemlje EU budu oporavljale, to će imati pozitivan efekat u našoj zemlji. Što se tiče inflacije, nakon poslednjeg poskupljenja struje i gasa realno je prognozirati da je u februaru dostignut najviši nivo inflacije, te da bi u mesecima pred nama trebalo da dođe do stagnacije i pada cena. Monetarna politika je u ovom trenutku adekvatno postavljena, a ohrabruju vesti iz vlade da više neće biti ekonomski neproduktivnog “bacanja novca”, te da rast plata u javnom sektoru neće biti iznad planirane inflacije. Inače, inflacija u SAD se značajno smanjila, dok je trend kretanja opšteg nivoa cena u EU blago opadajući.“

Srpska privreda je dosta usmerena ka zemljama Evropske unije i regiona. Kako će dešavanja na ovim tržištima uticati na pravac našeg razvoja?

„Poznato je da Srbija više od dve trećine svoje spoljnotrgovinske aktivnosti realizuje sa zemljama Evropske unije, a kad tome dodamo zemlje Zapadnog Balkana, više od 80 odsto. Takođe, oko 70 procenata stranih investicija dolazi iz zemalja EU, izuzev možda sektora građevinarstva. Samo ta dva podatka dovoljna su da se zaključi da sve što se dešava u EU u pogledu privredne konjukture ima direktan uticaj na Srbiju. Slično se odnosi i na druge zemlje našeg regiona Zapadni Balkan. Dakle, naš budući razvoj je prosto nemoguć bez intenzivne ekonomske saradnje sa zemljama evrozone, EU i regiona, te bilo kakvi politički zaokreti mogu predstavljati veoma opasnu avanturu.

E sad, u kratkom roku mogu se očekivati recesione tendencije u najvećim zemljama EU (Nemačka, Austrija, Italija, Francuska), ali ne verujem da će takva ekonomska konjuktura biti u dugom roku. Pre se može reći da će recesija u pomenutim zemljama, ako se dogodi, biti plitka i blaga, a time će i negativni uticaj na periferiju Evrope biti manji.“

Kakvi su planovi za ovogodišnji Kopaonik Biznis Forum? Šta će biti glavne teme i ko su glavni govornici? Kakve zaključke očekujete?

„Ove godine slavimo veliki jubilej – trideset godina Kopaonik Biznis Foruma. Forum je odavno postao najznačajniji konferencijski događaj u našoj zemlji i čitavom regionu – mesto susreta, poslovnog povezivanja i dijaloga. U proteklih trideset godina na Kopaonik Biznis Forumu je učestvovalo više od 15.000 učesnika, održano je oko 450 sesija sa približno 3.000 panelista. Pored uobičajenih plenarnih i panel sesija posebnim događajima obeležićemo veliki jubilej.

Tema ovogodišnjeg Foruma će biti “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”. Očekujemo više od 1.500 učesnika. Programom su predviđene tri plenarne sesije, 34 panela i nekoliko specijalnih događaja. Specijalni gost foruma biće Indermit Gil, stariji potpredsednik i glavni ekonomista Svetske banke. Pored njega, na Forumu učestvuju guverner Narodne banke Srbije, predsednica Vlade Srbije i njeni ministri, predsednici privrednih komora regiona, najznačajniji regionalni investitori. Takođe, biće tu i regionalni direktori međunarodnih finansijskih organizacija, bivši predsednici vlada i država regiona, ugledni gosti iz akademske zajednice. Očekujem da i ove godine Kopaonik Biznis Forum opravda naziv “Srpski Davos”, te da istinski bude platforma za argumentovanu razmenu stavova, mišljenja i predloga. Sve zajedno u cilju pomoći kreatorima ekonomske politike u našoj zemlji i regionu.“