Dva načina na koje strani poverioci mogu doći do svojih potraživanja u Srbiji

Srbija je u poslednjih nekoliko godina znatno pojednostavila proces dolaska i boravka stranih državljana, uključujući i olakšavanje uslova za dobijanje boravišnih i radnih dozvola, pa čak i državljanstva. Ove promene podstakle su priliv stranih investicija i otvaranje novih kompanija, ali su sa sobom donele i dodatne dileme vezane za pravnu sigurnost poslovanja.

Jedno od ključnih pitanja koje muči strane firme jeste – kako naplatiti dugove od domaćih dužnika?

Strane kompanije koje posluju u Srbiji često se suočavaju sa problemom neplaćenih faktura izdatih u inostranstvu. Dobra vest je da srpski Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne pravi razliku između faktura domaćih i stranih pravnih lica – obe se tretiraju kao verodostojne isprave koje mogu biti osnova za pokretanje prinudnog izvršenja.

Međutim, postoje određeni proceduralni uslovi. Pored same fakture, potrebno je dostaviti i otpremnicu ili neki drugi dokaz da je dužnik obavešten o obavezi plaćanja. Takođe, faktura mora biti prevedena na srpski jezik, ali nije potrebno da prethodno bude priznata u sudskom postupku, što je čest slučaj sa stranim sudskim presudama.

Kada je u pitanju konkretna naplata, srpski pravni sistem predviđa dva načina na koje strani poverilac može da dođe do svojih sredstava.

Prvi način je da strana kompanija otvori nerezidentni račun u Srbiji. Ovaj račun omogućava primanje isplata u dinarima, što je u skladu sa zakonima o deviznom poslovanju. Drugi način je da se potraživanje prenese na domaću firmu putem ugovora koji je overen kod javnog beležnika. Ovaj model omogućava domaćem pravnom licu da preuzme naplatu duga, što može biti korisno ako strana firma ne želi direktno da ulazi u administrativne procedure u Srbiji.

„Za naplatu dugovanja važno je da se ispoštuju propisi o platnom prometu s inostranstvom. Ukoliko poverilac ne može da naplati dug od dužnika u predviđenom roku, on može pokrenuti sudski postupak za naplatu“, objašnjavaju pravnici iz kancelarije Stojković Advokati.

U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, sve transakcije sa inostranstvom moraju se evidentirati i sprovoditi preko ovlašćenih banaka. Za realizaciju plaćanja neophodni su određeni uslovi.

„Banka izvršava nalog za plaćanje u inostranstvo samo ako ga je ovlašćeno lice svojeručno ili elektronski potpisalo. Takođe, potrebno je obezbediti pokriće, kao i priložiti dokumente koji dokazuju obavezu plaćanja“, objašnjavaju advokati.

Problem nastaje kada dužnik ne podnese nalog za plaćanje, niti obezbedi sredstva za pokrivanje duga. U tom slučaju poverilac može podneti tužbu nadležnom sudu i na taj način pokušati da prinudno naplati dug.

Zakon o obligacionim odnosima jasno definiše situacije u kojima dužnik ulazi u docnju – to se dešava kada ne plati dug u ugovorenom roku ili nakon što ga poverilac pismeno ili usmeno opomene.

Ako se dug ne izmiri ni nakon opomene, poverilac može pokrenuti sudski postupak. Međutim, postoji značajan rizik – u slučaju da dužnik upadne u finansijske probleme može pokrenuti stečaj ili likvidaciju, čime se dodatno komplikuje mogućnost naplate.

„Opasnost za poverioce je da, ako obaveze dužnika premaše vrednost njegove imovine, postoji realna šansa da potraživanja nikada ne budu naplaćena“, upozoravaju advokati.