ECB snižava kamate, NBS oprezna: Referentna kamatna stopa ostaje na 5,75 odsto?

Ekonomija Srbije mogla bi da zabeleži rast od tri odsto u 2025. godini i ubrzanje na četiri odsto u 2026. godini, a očekivani rast će biti podržan državnim investicijama i širenjem izvozne baze prerađivačke industrije, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF) u sredu posle završetka posete Srbiji u okviru prve revizije aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). MMF ocenjuje da je inflacija pala unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije, dok su devizne rezerve ostale na visokom nivou, a javni dug nastavlja da opada.

Iz NBS je navedeno da je sa Misijom MMF-a, koja je u Beogradu boravila od 28. maja do 11. juna, postignut dogovor o prvom razmatranju u okviru PCI aranžmana, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a, a obavljene su i redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a.

Ove ocene i najnoviji statistički podaci svakako će uticati na današnju odluku Izvršnog odbora NBS o kretanju referentne kamatne stope.

Naime, centralne banke u Srbiji i Evropskoj uniji trenutno vode različite monetarne politike, a te razlike i razlozi iza njih su tema analiza brojnih ekonomista. Dok Evropska centralna banka (ECB) preduzima mere relaksacije, Narodna banka Srbije (NBS) zadržava oprezan pristup.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić objašnjava u razgovoru za Biznis.rs zašto se ECB kreće u smeru smanjenja kamatnih stopa, što je suprotno očekivanjima za Srbiju. Prema njegovim rečima, glavni razlog za ovakvu odluku je borba sa problemima u funkcionisanju ekonomije i niskim stopama rasta u Evropi. Potpuno je prirodno, kako ističe profesor Savić, da se u situaciji kada ekonomija pada traži način da se ona pokrene.

„Jedan od ključnih mehanizama za to jeste ponuda jeftinijeg novca, odnosno povoljnih kredita i nižih kamatnih stopa. Teorijski, ovo bi trebalo da bude dovoljno da podstakne privrednike i investitore da pokrenu nove biznise, prošire proizvodnju ili investiraju, što bi, zauzvrat, trebalo da dovede do viših stopa rasta. Veće stope rasta znače više plate, stabilniju ekonomiju, zaustavljanje inflacije i povećanje životnog standarda, čime se zatvara krug“, ocenjuje Savić.

Naš sagovornik ovakvu politiku naziva ekspanzivnom, ističući da je njen smisao da pokrene posrnulu evropsku privredu. Relaksiranje monetarne politike, smanjenje cene i veća ponuda novca trebalo bi da podstaknu investicije, zapošljavanje, priliv u budžet i više stope rasta, stvarajući pozitivan ciklus.

Međutim, profesor Savić izražava određeni skepticizam u pogledu toga da li će samo snižavanje kamatnih stopa biti dovoljno.

„Iako je to preduslov, postoje mnogi drugi faktori koji utiču na oporavak, poput cena energenata na svetskom tržištu i jake kineske konkurencije… Na primer, Kina spušta cene svojih automobila, čime Evropljani ne mogu da se uklope čak ni uz povoljnije kredite. Ipak, ovo jeste isproban mehanizam za podsticanje razvoja privrede u ovakvim situacijama. Za Srbiju je oporavak Evrope ključan, s obzirom na to da je Evropska unija naš najvažniji trgovinski partner, izvor stranih investicija i mesto gde radi veliki broj srpskih radnika. Oporavak Evrope bi značio i dodatni razvoj srpske privrede„, ističe Ljubodrag Savić.

Za razliku od Evropske unije, Srbija i dalje ima „vrlo solidnu inflaciju“, ali profesor Savić naglašava da Narodna banka Srbije (NBS) vodi „vrlo mudru politiku kamatnih stopa“, odnosno određivanja ključne kamate.

„NBS se u ovom trenutku odlučila za oprezan pristup i ne sledi Evropsku uniju u relaksiranju monetarne politike. Smatram da je to najrazumnije rešenje u ovom trenutku“.

Referentna kamatna stopa u Srbiji stoji na istom nivou od septembra prošle godine – 5,75 odsto, nakon što je prethodno povećavana.

Centralna banka procenjuje da je trenutno stanje adekvatno i da nema potrebe za dodatnim smanjenjem referentne kamate, ostavljajući tu opciju za budućnost ukoliko dođe do pogoršanja situacije u Evropi.

„Situacija u Srbiji je neuobičajena i kompleksnija nego inače. Odluke o referentnoj kamatnoj stopi više ne zavise isključivo od same ekonomije, već i od niza drugih faktora, kao što su krediti za privredu i stanovništvo, projekti poput izgradnje EXPO-a, pad stope privrednog rasta i izostanak dolaska stranih investitora i turista. Sve ovo čini ‘čudnu smešu’ u kojoj se Srbija našla, a politika Narodne banke se čini najracionalnijim rešenjem za ponašanje države u ovom trenutku“, zaključuje profesor Ljubodrag Savić.

Pored toga, on očekuje da će ovakva politika olakšati situaciju privredi i stanovništvu, posebno onima koji su uzeli kredite indeksirane u evrima, jer je moguć dodatni pad euribora.

Profesor Savić ne isključuje mogućnost promena do kraja godine, posebno ako Evropa nastavi da se oporavlja i pokazuje bolje rezultate. Međutim, ističe da ni u tom slučaju ne treba očekivati investicioni bum samo zbog jeftinijeg novca, jer na oporavak utiču i cene energenata, kineska konkurencija i sužavanje mogućnosti plasmana na drugim tržištima.

„Iako je ovo što Evropa radi pretpostavka koja bi trebalo da dovede do oporavka, nema garancije za uspeh, jer postoji čitav niz drugih faktora koji utiču na ekonomiju“, zaključuje naš sagovornik.