Evropska centralna banka još jednom podigla ključne kamatne stope za 50 baznih poena

Evropska centralna banka odlučila je danas da još jednom podigne tri ključne kamatne stope za po 50 baznih poena i istakla da očekuje da će se rast kamata nastaviti i u narednom periodu. Kako je istakao Upravni savet, ECB će zadržati kurs značajnog podizanja kamatnih stopa ujednačenim tempom do nivoa koji su dovoljno restriktivni da obezbede blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva procenta.

S obzirom na inflatorne pritiske, ECB namerava da podigne kamatne stope za još 50 baznih poena na svom sledećem sastanku u martu, a zatim će proceniti dalji put svoje monetarne politike. Održavanje kamatnih stopa na restriktivnim nivoima tokom vremena će smanjiti inflaciju smanjenjem tražnje, a takođe će se zaštititi od rizika stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše.

U svakom slučaju, buduće odluke o kamatnim stopama Upravnog saveta će i dalje zavisiti od podataka i slediti pristup „od sastanka do sastanka“, navodi se u saopštenju ECB.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 3,0 odsto, 3,25 i 2,50 odsto respektivno, od 8. februara, saopštila je ECB.

Upravni savet je danas takođe doneo odluku o modalitetima za smanjenje učešća Evrosistema u hartijama od vrednosti u okviru programa kupovine sredstava (APP). Kako je saopšteno u decembru, portfelj APP-a će opadati u proseku za 15 milijardi evra mesečno od početka marta do kraja juna 2023. godine, a naknadni tempo smanjenja portfelja biće određen vremenom. Delimična reinvestiranja će se sprovoditi uglavnom u skladu sa postojećom praksom.

Konkretno, preostali iznosi reinvestiranja biće dodeljeni proporcionalno udelu otkupa u svakom konstitutivnom programu APP i, u okviru programa kupovine javnog sektora (PSPP), udelu otkupa svake jurisdikcije i među nacionalnim i nadnacionalnim izdavaocima. Za kupovinu korporativnih obveznica Evrosistema preostala reinvestiranja će biti jače usmerena ka emitentima sa boljim klimatskim performansama.

Ne dovodeći u pitanje cilj ECB kada je reč o stabilnosti cena, ovaj pristup će podržati postepenu dekarbonizaciju korporativnih obveznica Evrosistema, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Inflacija u evrozoni vratila se u decembru na jednocifrene nivoe po prvi put od avgusta, što je probudilo nadu da je najveći rast potrošačkih cena koji je do sada zabeležen u evropskom bloku dostigao vrhunac. U januaru je inflacija smanjena na 8,5 odsto sa decembarskih 9,2 odsto, što je treći mesec opadanja, pokazali su preliminarni podaci Eurostata uoči odluke ECB o povećanju kamatnih stopa.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu 2022. godine prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 50 baznih poena, da bi sa ovim trendom nastavila i u narednim mesecima.