Inflacija u 2026. u okviru cilja, moguć nagli skok do četiri odsto krajem godine

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković predstavila je izveštaj o inflaciji i privrednim kretanjima, ali pre nego što je ukazala na domaće pokazatelje osvrnula se na ono što se dešava van naših granica.

Period od avgusta do danas obeležen je, kako je istakla, rastućim protekcionizmom velikih ekonomija, čije trgovinske politike već gotovo godinu dana predstavljaju jedan od najvećih izvora globalne neizvesnosti.

Čak i uprkos dosadašnjoj otpornosti svetske privrede na brojne šokove, strah od eskalacije i posledica novih tarifa i ograničenja nije nestao. Naprotiv – postoji bojazan da bi dodatna zatvaranja tržišta mogla poremetiti lance snabdevanja i oslabiti investicionu i potrošačku aktivnost širom sveta.

Na to se nadovezuju geopolitičke tenzije koje doprinose volatilnosti cena energenata i sirovina i ograničavaju međunarodnu trgovinu. Srbija, kaže Tabaković, danak tih okolnosti oseća i kroz stupanje na snagu sankcija u naftnom sektoru zbog ruskog vlasništva, što dodatno komplikuje ekonomski pejzaž.

Još jedan izazov stiže iz Evropske unije, koja najavljuje smanjenje uvoznih kvota za čelik kako bi zaštitila sopstvenu industriju – potez koji bi mogao pogoditi i domaće proizvođače. Uprkos svemu, NBS ostaje pri stavu da su ekonomski fundamenti Srbije stabilni, a rezerve dovoljne da zemlju drže na putu rasta.

Inflacija pada – ali ne samo zbog uredbe

Uprkos spoljnim potresima, domaći podaci donose malo optimizma, jer je međugodišnja inflacija u septembru pala na 2,9 odsto, a u oktobru na 2,8 odsto. Najveći deo tog pada pripisuje se uredbi kojom su od septembra ograničene trgovačke marže na hranu i kućnu hemiju na 20 odsto. Rezultat je bio brz i vidljiv – čak 147 od 167 proizvoda iz prehrambene korpe u septembru je pojeftinilo.

Rast cena hrane i bezalkoholnih pića spustio se na svega 1,7 odsto.

Ipak, Tabaković naglašava da bi usporavanje inflacije nastupilo i bez te mere. Dokaz je bazna inflacija – koja isključuje hranu, energiju, alkohol i cigarete – a koja je takođe nastavila da klizi naniže, na 3,9 odsto u septembru i 3,8 odsto u oktobru. To pokazuje da su usporili i rast cena industrijskih proizvoda i rast cena usluga, što ukazuje na šire smirivanje pritisaka.

Dok inflacija usporava, privredni rast se pokazao manje dinamičnim nego što je NBS očekivala. Iako je automobilska industrija nastavila pozitivan trend u proizvodnji i izvozu, sektor usluga se nije oporavio prema planu, a građevinarstvo nastavlja pad. Uz to, podaci Republičkog zavoda za statistiku o jesenjoj poljoprivrednoj proizvodnji pokazuju da je bila na prošlogodišnjem nivou ili čak nešto niža, iako je ranija projekcija predviđala blagi rast.

“Sve to dovelo je do toga da je rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio niži od očekivanog, tako da sada procenjujemo da će rast na nivou godine iznositi 2,1 odsto. Produžena globalna neizvesnost, rast protekcionizma i izražene geopolitičke tenzije, uz društveno-političke tenzije u zemlji, utiču na niži efekat prenetih tendencija iz ove u narednu godinu, tako da naša projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za 2026. sada iznosi 3,5 odsto. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva”, navela je Tabaković.

Građani će na raspolaganju imati više novca zahvaljujući rastu plata i penzija, ali i sve povoljnijim kreditnim uslovima, što otvara prostor za veću kupovnu moć i aktivniju potrošnju. Paralelno s tim, investicioni ciklus bi trebalo dodatno da se ubrza kroz realizaciju velikih infrastrukturnih projekata u okviru državnog programa, naročito zbog izložbe EXPO 2027, koji je već prepoznat, prema rečima guvernera, kao jedan od ključnih pokretača nove razvojne faze.

Ipak, čak i uz očekivani rast domaće tražnje, slika nije potpuno povoljna. Zbog projektovanog bržeg povećanja uvoza u odnosu na izvoz – uslovljenog i slabom eksternom tražnjom, i skokom investicija i potrošnje – neto izvoz će, prema procenama, nositi negativan doprinos privrednom rastu.

Uz to, NBS upozorava na još jedan izazov, a to su moguće restrikcije u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala, kao i snažniji efekti trgovinskih i geopolitičkih tenzija na poverenje investitora i potrošača. U takvom scenariju rast bi mogao biti skromniji od trenutno projektovanog – bliži nivou od tri odsto.

Više detalja o mogućim alternativnim scenarijima, navodi NBS, nalazi se u posebnim analitičkim osvrtima u izveštaju, gde se različite varijante razvoja ekonomskih kretanja dodatno razmatraju i upoređuju.

Dok je 2026. godina obeležena opreznim prognozama, za 2027. se očekuje znatno življi tempo privrednog rasta – oko pet odsto. Glavni pokretač tog ubrzanja biće povećan izvoz usluga zahvaljujući održavanju specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027, koja bi Srbiju, prema procenama, mogla pozicionirati kao regionalno središte događaja, investicija i turizma.

Ovaj događaj ne samo da bi trebalo da doprinose jačanju uslužnog sektora, već bi i indirektno trebalo da kreira nove tokove potražnje – od saobraćaja i logistike do ugostiteljstva, kulture i maloprodaje.

Iako je privredni rast slabiji nego što se očekivalo, fiskalna i eksterna pozicija ostale su stabilne – što je, u okolnostima globalnih neizvesnosti, važan indikator otpornosti ekonomije. U prvih devet meseci fiskalni deficit iznosio je svega 0,8 odsto BDP-a, dok je primarni budžet zabeležio suficit od istog iznosa. To pokazuje da se fiskalna politika vodi oprezno, sa jasnom namerom da se očuva stabilnost javnih finansija.

Planom srednjoročnog fiskalnog okvira predviđeno je da deficit do 2027. godine iznosi do tri odsto BDP-a. Ipak, prema proceni Narodne banke Srbije, ni taj nivo deficita neće narušiti opadajuću tendenciju javnog duga. Naprotiv, dug je već na kraju septembra snižen na 43,5 odsto BDP-a – jedan od najnižih nivoa u poslednjoj deceniji.

Kapitalni izdaci u novom fiskalnom okviru ostaju visoko pozicionirani – na nivou između šest i sedam procenata BDP-a. To znači da se državna politika i dalje oslanja na snažne investicije kao strateški put za jačanje proizvodnog potencijala i podizanje dugoročnih stopa rasta.

Drugim rečima, i u narednim godinama država planira da značajan deo javnih resursa usmerava u infrastrukturu, energetiku, digitalizaciju i projekte koji bi trebalo da modernizuju domaću privredu.