Inflacija u većini zemalja i dalje iznad ciljanog nivoa

Postoje pozitivni trendovi u privredama evrozone, što je doprinelo opadanju inflacije u junu, ali ne treba očekivati da će se ona brzo spustiti na ciljanih dva odsto. Jedan od razloga za to su cene usluga koje su usporile, ali su i dalje iznad ciljanog nivoa, pre svega zbog nedostatka radne snage, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Komentarišući podatke o inflaciji u evrozoni posle prva dva kvartala ove godine i njeno opadanje u većini zemalja, uključujući one ekonomski najvažnije kao što su Nemačka i Francuska, Đukić je naveo da je prognozirani rast plata niži od ranijih očekivanja ECB, a isti je slučaj i sa poslovnim cenama.

„Inflacija neće tako lako i brzo pasti na dva odsto. O tome svedoči skepsa koja vlada u poslovnoj zajednici u evrozoni, jer 50 odsto firmi zapravo očekuje dalji rast cena, odnosno inflacije. Poslovna zajednica zasniva svoja očekivanja na rastu cena sirovina, kao i na neizvesnoj geopolitičkoj situaciji. Verujem da je njihova skepsa opravdana“, naveo je profesor Đukić.

Smanjenju inflacije u evrozoni u junu ključno je doprineo pad cena energenata, naročito gasa, a Evropska centralna banka nagovestila je nastavak politike smanjenja kamatnih stopa, nakon što je početkom prošlog meseca snizila tri ključne kamatne stope, prvi put posle 2019. godine.

Podaci da je godišnja inflacija u Nemačkoj, kao i Francuskoj, opala u junu na 2,2 procenta podgrejali su očekivanja da će ECB nastaviti sa monetarnim popuštanjem.

„Veoma je važno imati u vidu strukturu odlučivanja u ECB. Evrozona nije homogena i postoje značajne razlike u pozicijama država. Uvek posebno pažljivo pratim šta govore nemačka članica Izvršnog odbora ECB Izabela Šnabel (Isabel Schnabel) i predsednik Bundesbanke Joakim Nagel (Joachim Nagel), a oni takođe izražavaju skepsu“, rekao je naš sagovornik.

Profesor Đukić je istakao da politika ECB ne može da se posmatra bez dovođenja u vezu sa politikom američkih Federalnih rezervi, gde se uprkos povoljnim podacima koji svedoče o padu inflacije, još ne očekuje da će centralna banka početi da snižava kamantne stope. On je podsetio na reči predsedavajućeg Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell) koji je nedavno rekao da odluka o promeni kamatnih stopa iziskuje „više dobrih podataka“.

Mnogi podaci u SAD bili su dobri. Godišnja inflacija u junu opala je na tri procenta. Stopa nezaposlenosti je na 4,1 odsto, a cene energenata i kirija su opale.

„Osim dobrih podataka, treba imati u vidu da Fed po pravilu ne menja kamatne stope pred izbore, tako da očekujem da će do promene kamata, odnosno njihovog smanjenja, doći tek krajem godine“, istakao je Đukić.

Prema njegovim rečima, transmisioni mehanizam monetarne politike potpuno je izmenjen nakon pandemije.

„Stare šeme i obrasci više ne važe“, naveo je Đukić, dodajući da je Pauel izjavio da su inflatorna očekivanja manje više usidrena, odnosno stabilna.

Kada je reč o evrozoni, godišnja inflacija u junu opala je na 2,5 odsto sa 2,6 u maju. U junu su cene energije u oblasti evrozone pale za 0,8 odsto na mesečnom nivou, dok su cene usluga porasle za 0,6 procenata.

Prema podacima Eurostata, inflacija u Holandiji porasla je na 3,2 odsto sa 2,7 odsto u maju, dok je u Švedskoj opala sa 3,7 odsto u maju na 2,6 odsto u junu. Istovremeno, inflacija u Danskoj spustila se u ciljani okvir, nakon što je izmeren njen rast od 1,8 odsto u junu.

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u junu opala je na 3,8 odsto na godišnjem nivou. U isto vreme, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu 2024. godine, u odnosu na maj, u proseku su više za 0,1 odsto. Junska inflacija u Crnoj Gori bila je 4,1 odsto, u Bosni i Hercegovini dva odsto, a u Hrvatskoj 2,4 odsto, prema preliminarnim podacima.