Investicije u Srbiji sa profitom većim od 10 odsto o kojima se malo zna

Građani Srbije nemaju na raspolaganju previše instrumenata za štednju i investiranje, s obzirom na to da je tržište kapitala nerazvijeno, a naša zemlja je jedna od retkih u regionu koja poslednjih godina nije popularisala investiranje u dužničke hartije od vrednosti izdavanjem narodnih obveznica.

U takvoj situaciji ne čudi što se većina investicija sliva u nekretnine, koje su zbog niskih poreza za posedovanje i praktično nikakvih poreskih davanja za izdavanje i dalje jedna od najatraktivnijih investicionih klasa. Mnogi, uz to, vrlo rado drže novac u bankama, što se vidi po tome što štednja svake godine raste. Napredniji investitori svakako koriste mogućnosti investiranja u inostranstvu kroz ETF-ove ili direktno na tržištima kapitala.

Poslednjih godina, međutim, pojavile su se neke investicione opcije u Srbiji koje nude nadprosečne prinose, ali je reč o malo alternativnijim ulaganjima koja su zasnovana na blokčejn tehnologiji.

U slučaju Finspota reč je o investicijama u delatnost faktoringa, odnosno dugoročnoj investiciji u poljoprivredu kada govorimo o Walnut Fundu.

Klasična štednja na dinare donosi u ovom momentu između 3,5 i pet odsto, u zavisnosti od ročnosti, dok je na evre nešto niža i kreće se od 1,5 do 3,7 odsto. Treba istaći da štednja u domaćoj valuti nije oporezovana, dok se na ostvarenu kamatu u evrima plaća porez od 15 odsto, pa su efektivni prinosi u ovoj valuti za toliko niži.

U odnosu na bankarske kamate investiranje kroz dva relativno nova projekta na našem tržištu koja smo pomenuli donosi veće prinose.

Ulaganje u Finspot donosi i 11,25 odsto godišnje

Finspot postoji pet godina i reč je o firmi koja pruža usluge faktoringa drugim firmama, odnosno naplate potraživanja, a novac za to prikuplja kroz prodaju tokena u skladu sa odobrenjem Ministarstva finansija. Reč je o takozvanom belom papiru, odnosno dokumentu koji država odobrava firmi koja želi da prikuplja novac izdavanjem sopstvenih digitalnih tokena ili valuta.

Investiranje se vrši preko njihovog sajta na bazi blokčejn zapisa. Ulagači imaju više mogućnosti, pa novac mogu da investiraju na period od najkraće šest meseci do najduže dve godine, kada mogu da ostvare i najviši prinos od 11,25 odsto. Na ostvarenu dobit plaća se 15 odsto poreza.

Kako iz Finspota kažu za Biznis.rs, trenutno je više od 220 investitora prisutno na platformi sa ukupnim ulaganjima od 300 miliona dinara. Statistika investicija pokazuje da je najveće interesovanje za ročnost od godinu dana, gde je kamata devet odsto, i na dve godine gde prinos iznosi 11,25 odsto, pre oporezivanja. Ulaganje je moguće u svakom momentu jer raspoloživih tokena ima.

Iako tokenizovano, ulaganje u proizvode Finspota i dalje se može smatrati klasičnijim vidom investiranja jer se novac uplaćuje na račun, zatim se kupuju tokeni i vrši ulaganje. Sve se može uraditi za računarom.

Po isteku investicije Finspot za vas plaća porez i na račun vam se uplaćuje dobit, dok su početna sredstva na raspolaganju za dalje investiranje ili podizanje.

Walnut Fund projektuje profit na oko 20 odsto godišnje

Za razliku od njih, imaoci drugog belog papira u Srbiji kompanija Walnut Fund je zbog prirode onoga u šta se ulaže malo specifičnija. I to ne kada govorimo o uplatama, već o periodu investiranja, povraćaja investicije i dobiti. Walnut Fund omogućava investiranje u zasade oraha i raspodelu dobiti od njihovog roda i vezan je za investicioni ciklus od 40 godina.

Prema zvaničnim podacima koje nam je u razgovoru za Biznis.rs potvrdio i jedan od osnivača Milan Žikić, prosečan godišnji prinos projektovan je na oko 20 odsto. Specifičnost ovog ulaganja je što u prvih pet godina praktično nema nikakve dobiti jer stabla rastu i nemaju rod. Prvi prinos oraha očekuje se u petoj godini i on nije veliki, pošto su stabla još mlada.

“Mi posmatramo investiciju kroz vek eksploatisanja koji je 40 godina i to je efektivno trajanje investicije. Stablo prve četiri godine ne donosi ništa, u petoj počinje rod i projektovano je da investitor vrati investiciju od momenta sadnje u narednih 10 godina. U tom periodu investitorima se isplaćuje 100 odsto ostvarenog profita i tek nakon toga počinje podela ostvarenog profita u odnosu pola-pola između kompanije i investitora”, objašnjava Žikić.

Investicioni horizont od četiri decenije je dug, a reč je o poljoprivrednoj proizvodnji koja sa sobom nosi određene rizike, pa Žikić kaže da se investitorima jasno navede šta je to što se može očekivati na osnovu istorijskih podataka, cene na tržištu i prinosa koje stablo može da ostvari.

“Za nas su najveći rizici velike vremenske nepogode koje se retko javljaju, ali ih ima. Orah je specifičan, dosta je izdržljivo stablo po pitanju tolerancije i na toplotu i na hladnoću. Leti svakako koristimo sistem za navodnjavanje. Jaki uraganski vetrovi su retki, ali nisu nemogući i mogu uticati da te godine prinos bude manji, da neka stabla budu oštećena, to su stvari koje mogu da se dese”, kaže on.

Što se tiče osiguranja, navodi da svaki ozbiljan proizvođač u poljoprivredi ima osiguranje koje odgovara njegovom poslu, a konkretno u njihovom slučaju je reč o osiguranju roda – ne samih stabala – i taj vid obezbeđenja se aktivira u momentu kada postoji šteta koja je nastupila. Dodatni mehanizam zaštite investitora je da o trošku kompanije zamene stablo koje je oštećeno, osušeno ili ne daje znake daljeg razvoja.

Walnut Fund je do sada imao četiri investiciona ciklusa i na kraju 2025. godine imaju zasađenih 30.000 stabala. Ako se zna da jedno stablo košta 180 evra nije teško izračunati da je reč o investiciji od okvirno pet miliona evra. Investitori dolaze iz 26 zemalja, uključujući Australiju, Kanadu i SAD. Četvrti ciklus je i poslednji, mada će se verovatno produžiti zbog nekoliko velikih investitora koji su zainteresovani za više hiljada stabala. Prvi rod očekuju 2027. godine. Planovi za dalji razvoj su usmereni na mogućnosti za preradu sirovine.

Walnut fund ima tri scenarija za dobit od investicije. Po pesimističnoj, odnosno varijanti koja je najnepovoljnija za investitore, zarada iznosi nešto manje od 12 odsto jer su projektovani prinosi od 14 kilograma oraha godišnje pri ceni od tri evra za kilogram. Realistični scenario donosi dobit od oko 22 odsto pri prinosu od 20 kilograma i ceni od četiri evra po kilogramu, dok je optimističan scenario po kojem je rod veći za dva kilograma, a cena za jedan evro, projektovan na oko 30 procenata.