Mađari uložili više od 1,5 milijardi evra u Srbiji, rekordan spoljnotrgovinski deficit u 2025.

Mađarski MOL je sve bliže ruskom udelu u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ako je suditi prema poslednjim informacijama. Predstavnici mađarske naftne kompanije u ponedeljak su stigli kako bi izvršili dubinsku analizu poslovanja NIS-a. Kupovinom nešto više od 56 odsto u toj kompaniji naš severni sused bi se pozicionirao kao veoma važan investitor u Srbiji.

Dosadašnje investicije mađarskih kompanija u Srbiju procenjuju se na više od milijardu i po evra, a poslednjih nekoliko godina doživele su ogroman uspon, zahvaljujući čemu se Mađarska svrstava među pet najznačajnijih ulagača. Ove investicije obuhvataju strateške sektore poput energetike, bankarstva, logistike i proizvodnje.

Kao najznačajnije ulaganje izdvaja se dugogodišnja investicija OTP banke koja je zahvaljujući akvizicijama za relativno kratko vreme od male banke postala jedan od tri najveća igrača na domaćem bankarskom tržištu. Najpre kupovinom Societe generale, a zatim i Vojvođanske banke. Procenjuje se da investicije OTP Grupe u bankarski sektor iznose i više od pola milijarde evra.

Nekretnine su sektor koji je takođe veoma interesantan mađarskim kompanijama, s obzirom na to da je Indotek Group pre nekoliko godina kupio kompleks od 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu u transakciji vrednoj više od 267 miliona evra, što je čini jednom od najvećih kupovina nekretnina u istoriji srpske prestonice.

Mađarska državna energetska kompanija MVM je u oktobru 2025. godine postala većinski vlasnik (60 odsto) dve vodeće srpske firme za energetsku infrastrukturu – Južna Bačka iz Novog Sada i Elektromontaža iz Kraljeva. Prethodno su imali manjinski udeo od 33,4 odsto.

Početkom 2026. godine mađarski CER Cargo potpisao je ugovor o preuzimanju jedne od vodećih privatnih železničkih transportnih kompanija u Srbiji (ime se drži kao poslovna tajna do finalizacije). Cilj je dominacija u transportu robe na pravcu Budimpešta-Beograd-Pirej.

Mađarska MOL Grupa u Srbiji, kako se procenjuje, drži skoro petinu tržišta naftnih derivata, a izgradili su i veliko skladište goriva u Sremskim Karlovcima. MOL konstantno vrši akvizicije manjih lokalnih lanaca benzinskih stanica.

Kompanija Masterplast iz Mađarske kontinuirano ulaže u svoje pogone u Subotici. Poslednja velika investicija bila je u fabriku staklene mreže i XPS izolacije, čime je Srbija postala njihov glavni proizvodni centar za region Balkana.

Kompanija Tisza Automotive je investirala u otvaranje velikih pogona u Senti i Bečeju u kojima se bave proizvodnjom kablovskih setova za automobilsku industriju i zapošljavaju hiljade radnika. To je jedna od najvećih „greenfield“ investicija iz Mađarske.

Jedna od skorijih investicija je i ulaganje firme DLC uz podršku mađarske vlade u otvaranje modernog logističkog centra u okolini Beograda, vredan oko 15 miliona evra, namenjen skladištenju i distribuciji robe između dve zemlje.

Srbija u Mađarsku najviše izvozi mašine i opremu

Mađarska je već sada četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije po značaju, na šta ukazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Izvoz Srbije u Mađarsku u periodu od januara do novembra 2025. godine vredeo je 166 milijardi dinara (1,4 milijarde evra) i bio je veći za 7,2 odsto nego u istom razdoblju godinu ranije, čime je dostigao udeo u ukupnom srpskom izvozu od 4,7 odsto.

Uvoz iz Mađarske je rastao mnogo bržim tempom, zbog čega je neravnoteža razmene još jače pomerena na srpsku stranu. Za prvih deset meseci prethodne godine kupili smo robe za 205 milijardi dinara (1,73 milijardi evra), odnosno za 18 odsto više nego u istom periodu 2024. godine. Udeo u uvozu je tako povećan na 4,6 odsto.

Srbija je na mađarsko tržište u periodu od januara do septembra najviše plasirala električnih mašina i opreme u visini od 374 miliona evra, a potom kotlova, mašina i uređaja u iznosu od 162 miliona evra.

Treba pomenuti i izvoz plastičnih masa i proizvoda od 81,6 miliona evra, te proizvoda iz gumarske industrije, posebno pneumatika u iznosu od 51,3 miliona evra.

Deficit Srbije u 2025. biće rekordan

Naglašen rast uvoza na godišnjem nivou posledica je rentiranja skladišnih prostora u Mađarskoj za podmirenje potreba srpskog tržišta za prirodnim gasom, kaže za Biznis.rs ekonomista i autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji Saša Đogović.

Tako je uvoz mineralnih goriva, ulja i bitumenoznih materija u prvih devet meseci prošle godine iznosio 394,3 miliona evra, i za 8,9 odsto je bio viši nego u istom periodu 2024. godine. Treba napomenuti da je u celoj 2024. godini uvoz mineralnih goriva iz Mađarske iznosio 490 miliona evra, odnosno za čak 22 odsto više nego u 2023. godini.

“Trenutna dinamika ukazuje da će uvoz mineralnih goriva u 2025. u potpunosti nadmašiti onaj iz 2024. godine. Dodatni podstrek dolazi preko uvoza naftnih derivata zbog zastoja u radu rafinerije nafte u Pančevu”, procenjuje Đogović.

Prema njegovim rečima, značajan uvoz realizuje se i preko farmaceutskih proizvoda, kojih je Srbija iz Mađarske nabavila u vrednosti od 273,8 miliona evra, što je za čak 167,1 odsto više nego u prvih devet meseci 2024. godine. Time je premašen njihov celokupan uvoz iz te godine.

“Da li se radi o nekoj tržišnoj anomaliji ili će se uspostaviti dugoročno održiv trend rasta uvoza farmaceutskih proizvoda i preparata iz Mađarske, pokazaće već sledeća poslovna godina”, napominje naš sagovornik.

Usled osetno intenzivnijeg rasta uvoza nego izvoza, Srbija je već u prva tri kvartala 2025. godine sa Mađarskom registrovala spoljnotrgovinski deficit od 307,7 miliona evra. Podsetimo, u celoj 2024. godini deficit je iznosio 250,5 miliona evra, što znači da će Srbija u 2025. godini zabeležiti rekordan negativan spoljnotrgovinski saldo sa severnim susedom, kaže Đogović.

“Ukupna visoka spoljnotrgovinska dinamika između Srbije i Mađarske ima svoju uporišnu tačku na uvoznoj strani, i to preko nabavki uskladištenog prirodnog gasa i neproduktivne spoljne politike Vlade Srbije. Takođe, Srbija zbog kočenja ruske strane nije blagovremeno krenula u širenje sopstvenih skladišnih kapaciteta gasa, što je otvorilo prostor Mađarskoj da rentiranjem viška svojih ostvari dodatnu zaradu”, kaže ovaj ekonomista.

Đogović ističe da će u budućnosti turizam i saobraćaj biti među dinamičnim privrednim sektorima koji će po okončanju izgradnje brze pruge na mađarskoj strani stvoriti uslove za sinergiju u podizanju turističkog prometa i obima saobraćaja u obema zemljama.