Menja se zakon o faktoringu – pooštrena kontrola naplate potraživanja

Novi predlog izmena i dopuna Zakona o faktoringu donosi niz značajnih novina čiji je cilj jasnije definisanje pojmova, kao i proširenje kruga subjekata koji mogu učestvovati u faktoring poslovima. Takođe, nacrtom zakona precizira se odgovornost učesnika, i uvodi se centralna evidencija faktoringa – baza podataka koja bi trebalo da spreči višestruko ustupanje istih potraživanja.

Prve izmene odnose se na sam pojam faktoringa. Novim propisom se pojašnjava da faktoring nije samo kupoprodaja potraživanja, već i usluga njihovog ustupanja radi naplate kao obezbeđenja za avans koji je faktor već isplatio. Ovim se definiše i uloga faktora kao finansijskog partnera, a ne samo kupca potraživanja.

Takođe, proširen je krug učesnika u faktoring aranžmanima. Pored privrednih društava i preduzetnika, sada će to moći da budu i zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, poslovna udruženja, ustanove i druga pravna lica koja posluju sa ciljem ostvarivanja dobiti.

Na taj način zakon priznaje realnost poslovne prakse u kojoj upravo ova lica često posluju sa odloženim plaćanjem i imaju potrebu za bržim prilivom novca.

Jedna od važnijih novina jeste uvođenje pojma „saradnika” – fizičkog lica koje je povezano sa vlasnicima ili rukovodiocima faktoring društava. Novi zakon zahteva da svi osnivači, vlasnici, članovi uprave, kao i saradnici nisu osuđivani za krivična dela.

Zakon detaljno uređuje i okolnosti pod kojima dolazi do prestanka važenja dozvole za obavljanje faktoringa, uključujući i slučaj otvaranja stečajnog postupka. Istovremeno se propisuje obaveza faktora da po ostvarivanju regresnog prava u roku od osam dana obavesti dužnika i vrati potraživanje ustupiocu, čime se obezbeđuje transparentnost i zaštita svih strana u poslu.

Ugovori sa većom pravnom snagom

Jedna od ključnih novina je mogućnost da ugovori o faktoringu, ukoliko su solemnizovani kod javnog beležnika i sadrže takozvanu klauzulu izvršnosti, dobiju snagu izvršne isprave. To znači da poverilac može odmah pokrenuti prinudno izvršenje bez dodatne sudske procedure.

Novina je i uspostavljanje Centralne evidencije faktoringa. To je jedinstvena elektronska baza podataka kojom će upravljati Ministarstvo finansija. Njena svrha je da se obezbedi evidencija svih ustupljenih elektronskih faktura, spreči njihovo višestruko ustupanje i obezbedi potpuna transparentnost.

U evidenciji će se beležiti ključni podaci – od PIB-a svih učesnika, preko broja i datuma ugovora, do statusa fakture u sistemu e-faktura. Evidencija će biti povezana sa ovim sistemom, a pristup podacima imaće faktor, ustupilac i dužnik, dok će Ministarstvo i Komisija za hartije od vrednosti moći da ih koriste samo u svrhu nadzora.

Kontrola nad sprovođenjem zakona poverava se Komisiji za hartije od vrednosti, a kaznene odredbe proširene su na slučajeve kada faktoring društvo ne izvrši obaveze obaveštavanja ili kada ne registruje fakture u centralnoj evidenciji.

U obrazloženju predloga izmena Zakona o faktoringu Vlada Srbije detaljno je iznela razloge zbog kojih je potrebno modernizovati ovaj propis i prilagoditi ga savremenim finansijskim tokovima. Iako je zakon iz 2013. godine, dopunjen 2018, postavio osnovni okvir za razvoj faktoringa u Srbiji, iskustvo u njegovoj primeni pokazalo je niz pravnih praznina i nedovoljno preciznih rešenja. Zato su u novom predlogu u prvi plan stavljeni jača pravna sigurnost, potpuna transparentnost i digitalizacija procesa.

Zašto su izmene neophodne?

Faktoring je važan instrument likvidnosti, posebno za mala i srednja preduzeća koja često posluju sa odloženim plaćanjem. Međutim, praksa je pokazala da postojeći zakon ne nudi dovoljno jasna pravila o pravnom položaju svih učesnika u faktoring transakcijama.

Takođe, nisu bile precizno definisane sve vrste faktoringa, niti su postojali pouzdani mehanizmi kontrole ustupljenih faktura. To je u praksi otvaralo prostor za dvostruko ustupanje potraživanja, zloupotrebe i nesigurnost investitora.

U obrazloženju se naglašava da predložena rešenja nije bilo moguće sprovesti samo kroz podzakonske akte Ministarstva finansija. Naime, uspostavljanje centralne evidencije i uvođenje obaveze registracije faktura moraju imati jasan zakonski osnov.

Isto važi i za definisanje nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti. Zato je bilo nužno pristupiti izmenama samog zakona.