MMF: Kako stablecoini mogu unaprediti plaćanja i globalne finansije

Uprkos tome što im je tržišna kapitalizacija oko 10 odsto vrednosti bitcoina, stabilni koini (stablecoins) rastu po uticaju zbog povezanosti sa glavnim finansijskim tržištima, što proističe i iz njihove strukture i iz potencijalnih slučajeva upotrebe. Zaista, njihova upotreba i vrednost su naglo porasli tokom poslednje dve godine, ocenjuju stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u svojoj analizi na zvaničnom blogu MMF-a.

Stabilni koini imaju veliki potencijal da međunarodna plaćanja učine bržim i jeftinijim za pojedince i kompanije. Ali ovo obećanje nosi sa sobom rizike, između ostalog, valutne supstitucije i gubitka kontrole zemalja nad tokovima kapitala.

Pretvaranje stabilnih koina u „snagu za dobro“ u globalnom finansijskom sistemu zahtevaće usklađene akcije kreatora politika, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Novi izveštaj MMF-a detaljno opisuje prilike, rizike i implikacije.

„Stabilni koini su dizajnirani da izbegnu divlje fluktuacije cena izvornih kripto sredstava, poput bitcoina. Iako su obe vrste zasnovane na distribuiranom registru, glavna razlika je u tome što su stabilni koini centralizovani (što znači da ih vodi određena kompanija) i uglavnom su podržani konvencionalnom i likvidnom finansijskom imovinom, poput gotovine ili državnih hartija od vrednosti. Većina stabilnih koina je denominovana u američkim dolarima i tipično su podržani obveznicama američkog trezora“, navode stručnjaci MMF-a.

Tržišna kapitalizacija dva najveća stabilna koina utrostručila se od 2023. godine, dostigavši kombinovanu vrednost od 260 milijardi dolara. Obim trgovanja se povećao za 90 odsto, iznoseći 23 biliona dolara u 2024. godini.

Azija prednjači sa najvećim obimom aktivnosti stabilnih koina, nadmašujući Severnu Ameriku. Međutim, u odnosu na bruto domaći proizvod, ističu se Afrika, Bliski istok i Latinska Amerika. Najveći deo toka je iz Severne Amerike u druge regione.

Slučajevi upotrebe

Danas se većina prometa stabilnih koina odnosi na trgovanje izvornom kripto imovinom, pošto se koriste za poravnanje u tradicionalnim valutama. Međutim, prekogranični tokovi stabilnih koina brzo rastu.

Stabilni koini bi mogli omogućiti brža i jeftinija plaćanja, posebno prekogranična plaćanja i doznake, gde su tradicionalni sistemi često spori i skupi.

„Međunarodna plaćanja uglavnom putuju kroz mreže komercijalnih banaka koje imaju račune jedna kod druge, poznate kao korespondentno bankarstvo. Korišćenje više formata podataka, dugi procesni lanci i sistemi plaćanja sa različitim radnim vremenom rezultiraju visokim troškovima, kašnjenjima i manjom transparentnošću. Neke doznake mogu koštati i do 20 odsto iznosa koji se šalje. Budući da su jedinstveni izvor informacija, blokčejn sistemi mogu znatno pojednostaviti procese povezane sa prekograničnim plaćanjima i smanjiti troškove“, ističe se u izveštaju MMF-a.

Proširenje finansijskog pristupa je još jedno obećavajuće područje. Stabilni koini bi mogli podstaći inovacije povećanjem konkurencije sa uspostavljenim pružaocima platnih usluga, čineći maloprodajna digitalna plaćanja pristupačnijim korisnicima kojima su nedovoljno usluženi. Oni bi mogli olakšati digitalna plaćanja u područjima gde je bankama skupo ili neprofitabilno da uslužuju klijente.

Mnoge zemlje u razvoju već preskaču tradicionalno bankarstvo širenjem upotrebe mobilnih telefona i različitih oblika digitalnog i tokenizovanog novca. Konkurencija sa uspostavljenim pružaocima usluga mogla bi dovesti do nižih troškova i veće raznolikosti proizvoda, koristeći sinergije između digitalnih plaćanja i drugih digitalnih usluga.

Globalni rizici

Uprkos svom potencijalu, stabilni koini nose rizike. Njihova vrednost može fluktuirati ako osnovna imovina izgubi vrednost ili ako korisnici izgube poverenje u sposobnost isplate. To bi moglo dovesti do oštrih padova, pa čak i „navala“, izazivajući hitne prodaje rezervne imovine i poremećaj finansijskih tržišta.

Drugi rizik je valutna supstitucija, kada se ljudi i kompanije u nekoj zemlji odreknu sopstvene nacionalne valute, zbog nestabilnosti ili visoke inflacije, u korist strane valute, najčešće američkih dolara ili evra. Ova dinamika je i dalje ograničena zbog potrebe za fizičkim novcem u opticaju i činjenice da nacionalne vlade imaju načine da ograniče pristup stranoj valuti. Budući da su digitalni i transnacionalni, stabilni koini mogu ubrzati taj proces. Iako valutna supstitucija može biti racionalan odgovor ljudi i kompanija na nestabilnu nacionalnu valutu, ona smanjuje sposobnost centralne banke zemlje da kontroliše svoju monetarnu politiku i služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci.

„Ista sposobnost smanjenja prekograničnih trenja mogla bi značajno da preoblikuje dinamiku tokova kapitala i deviznih kurseva. Stabilni koini bi mogli biti korišćeni za zaobilaženje mera upravljanja tokovima kapitala, koje se oslanjaju na uspostavljene finansijske posrednike. Obe dinamike su posebno osetljive za tržišta u razvoju, koja su u principu ranjivija na volatilnost koja potiče iz većih ekonomija“, napominju stručnjaci MMF-a.

Stabilni koini bi takođe mogli biti eksploatisani za nezakonite svrhe kao što su pranje novca i finansiranje terorizma, zbog njihove pseudonimnosti, niskih transakcionih troškova i lakoće prekograničnog kretanja. Bez odgovarajućih zaštitnih mera, upotreba stabilnih koina može narušiti finansijski integritet.

Međunarodna perspektiva

Implikacije na širi međunarodni monetarni sistem su takođe dalekosežne, i kao novo sredstvo plaćanja i kao faktor koji narušava postojeću arhitekturu. Potencijal za brža i jeftinija plaćanja mogao bi biti narušen ako dođe do proliferacije stabilnih koina kojima nedostaje interoperabilnost, pri čemu različite mreže ne mogu da se povežu jedna sa drugom ili su ograničene različitim propisima i drugim preprekama.

Regulacija stabilnih koina je u povoju, pa je sposobnost ublažavanja ovih rizika neujednačena među zemljama. MMF i Odbor za finansijsku stabilnost (Financial Stability Board – FSB) izdali su preporuke za zaštitu od valutne supstitucije, održavanje kontrole tokova kapitala, rešavanje fiskalnih rizika, obezbeđivanje jasnog pravnog tretmana i robusne regulative, sprovođenje standarda finansijskog integriteta i jačanje globalne saradnje.

„Uspostavljeni međunarodni standardi pomažu u usmeravanju procesa regulacije, i zapravo, prema nedavnom izveštaju Odbora za finansijsku stabilnost, „regulatorni napori sve više konvergiraju ka tretiranju stabilnih koina kao platnih instrumenata“. Međutim, glavne jurisdikcije zauzimaju različite stavove u ključnim oblastima. Neki rizici se ublažavaju, ali različiti pristupi stvaraju mogućnosti za arbitražu, gde bi izdavaoci mogli da iskoriste praznine između jurisdikcija i lociraju svoje stabilne koine tamo gde je nadzor slabiji. Neke jurisdikcije takođe razmatraju pristup likvidnosti centralne banke za određene pružaoce stabilnih koina, dopunjujući regulatorne pristupe i ublažavajući rizike navala.“

Prekogranična priroda stabilnih koina dodaje složenost zadatku upravljanja volatilnim tokovima kapitala i fragmentacijom plaćanja. Nedostatak vidljivosti lokacije i nacionalnosti imalaca utiče na kvalitet statistike spoljnog sektora, monetarne i finansijske statistike. Štaviše, stabilnim koinima se može trgovati van regulisanih subjekata, ometajući praćenje prekograničnih tokova i efikasne odgovore u slučaju krize. Sve ovo naglašava potrebu za snažnom međunarodnom saradnjom u ublažavanju makrofinansijskih rizika i rizika prelivanja.

MMF radi sa međunarodnim partnerima na zatvaranju ovih nedostataka u podacima u kontekstu inicijativa Grupe dvadeset (G20), kao i sa Odborom za finansijsku stabilnost i drugim telima za postavljanje standarda na sveobuhvatnom i globalno koordinisanom regulatornom pristupu.

Tokenizacija i stabilni koini su tu da ostanu. Ali njihovo buduće usvajanje i izgledi za ovu tehnologiju su i dalje uglavnom nepoznati. Čak i lideri u industriji porede trenutnu fazu razvoja sa ranim danima interneta. Moguće je da će nekoliko provajdera postati globalno dominantni igrači. Komercijalne banke su takođe aktivne, izdaju sopstvene stabilne koine i u partnerstvu su sa centralnim bankama kako bi istražile kako da integrišu tehnologiju u svoje sisteme.

Unapređenje prekograničnih plaćanja takođe podrazumeva poboljšanje tradicionalne infrastrukture i izgradnju veza između postojećih sistema brzog plaćanja. Poboljšanje postojeće globalne finansijske infrastrukture moglo bi biti lakše nego njena zamena. Postizanje najboljeg mogućeg balansa zahtevaće blisku saradnju između kreatora politika, regulatora i privatnog sektora.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Taktika, a ne panika, kreira aktuelnu vrednost kriptovaluta