Nova era privatnog kapitala: Od finansijskog inženjeringa do operativne izvrsnosti

Nakon perioda duboke neizvesnosti, globalna industrija privatnog kapitala (Private Equity – PE) ulazi u 2026. godinu sa signalima stabilizacije. Međutim, povratak na „staro normalno“ nije opcija.

Dok se jaz u valuacijama između kupaca i prodavaca polako smanjuje, fokus industrije se dramatično pomera sa pukog obima transakcija na disciplinovano upravljanje i organski rast.

Izveštaj „Exploring new investment direction“, Globalni pregled private equity tržišta za 2026. godinu, koji donosi revizorska kuća Forvis Mazars na osnovu ankete među više od 800 profesionalaca širom sveta, otkriva transformaciju industrije koja je godinama profitirala na „jeftinom novcu“, odnosno niskim kamatnim stopama.

Danas, u okruženju stabilizovanih, ali i dalje visokih kamata, pravila igre su se promenila.

Selektivni oporavak i redefinisanje prioriteta

Iako je poverenje u tržišne uslove poraslo u odnosu na prethodnu godinu, oporavak je neravnomeran. Kako se navodi u izveštaju, investitori su postali izrazito selektivni, koncentrišući kapital u sektore i imovinu gde postoji najsnažnije uverenje u povrat investicije.

Više nije dovoljno samo imati kapital – ključna je sposobnost njegove efikasne primene u okruženju gde su uslovi finansiranja i dalje strogi.

Zanimljivo je da je tehnologija (TMT sektor) po prvi put preuzela vođstvo nad finansijskim uslugama kao najatraktivniji sektor za ulaganja, što navodi 58 odsto ispitanika.

Ovaj pomak nije slučajan – digitalna transformacija više nije luksuz već uslov opstanka, a PE fondovi vide ogromnu priliku u modernizaciji zastarelih IT sistema unutar svojih portfeljnih kompanija koja postaje primarni strateški cilj.

Operativna kompleksnost kao najveći izazov

Dok su ranijih godina najveće brige investitora bile vezane za samu realizaciju transakcija, u 2026. godini fokus je na unutrašnjosti portfeljnih kompanija.

Čak 67 odsto ispitanika navodi tržišne, geopolitičke i spoljne trendove kao ključne izazove, ali odmah iza njih sledi operativna kompleksnost (48 odsto).

„Možemo kontrolisati kako gradimo poslovanje, iako ne možemo kontrolisati geopolitiku,“ ističe Nicolas De Mascarel iz Templewatera.

Upravo ta kontrola postaje ključna: investicione strategije su sada fokusirane na operativni uticaj i jasno definisane poluge stvaranja vrednosti, pre nego na veličinu ili broj transakcija.

Strategije rasta dominiraju nad buyout-ima

U potrazi za fleksibilnošću u okruženju visokih troškova kapitala, kapital za rast (growth capital) ostaje dominantna strategija koju preferira 73 odsto ispitanika, što je značajno više od tradicionalnih leveraged buyout-a (49 odsto).

Firme se sve češće odlučuju za niže nivoe zaduženja na početku investicije, uz planove za refinansiranje tek kada se potvrdi sposobnost imovine da generiše stabilan novčani tok.

Ova faza industrije definiše se manje tržišnim zamahom, a više egzekucijom. Pobednici će biti oni koji mogu da demonstriraju stvarnu operativnu ekspertizu i disciplinu, pretvarajući makroekonomske vetrove u leđa svom rastu kroz inovacije i efikasnost.

Sutra: Duži horizonti i moć AI: Kako će izgledati „izlaz“ u 2026. godini?