Pozitivna godina pred regionom, uz kontinuirani interes lokalnih i inostranih investitora

Sa povećanjem aktivnosti investitora i pozitivnim ekonomskim izgledima, tržište nekretnina Jugoistočne Evrope pred sobom ima godinu stabilnosti i prilagođavanja uslovljenu tekućim globalnim kretanjima, zaključeno je na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji kompanije CBRE o okolnostima i očekivanjima na tržištu nekretnina u regionu.

U svom godišnjem izveštaju o stanju na tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope – SEE region Market Outlook 2025 – kompanija navodi da je 2024. godina bila period prilagođavanja jer je inflacija nastavila svoj put ka cilju, povećanje cena energije je manje uticalo na rast i kamatne stope su dostigle vrhunac. U drugoj polovini godine centralne banke su počele da smanjuju ključne kamate. U tom kontekstu, evropske ekonomije su rasle samo neznatno brže nego prethodne godine, a investicije u nekretnine su blago porasle.

Šta možemo očekivati od 2025. godine? Analitičari CBRE očekuju da će ekonomski rast ojačati tokom godine jer dalje smanjenje kamatnih stopa podržava poslovna ulaganja i povećanje realnih prihoda. Rast će biti podržan potrošnjom jer realni prihodi rastu kao rezultat pada inflacije. Međutim, politička neizvesnost i globalni ekonomski rizici i dalje utiču na izglede za Evropu.

Niže cene energenata i slabija inflacija cena robe omogućile su da glavni indeks potrošačkih cena (CPI) naglo padne u 2023. i 2024. Nastavak ovog trenda u 2025. znači da će se inflacija približiti ciljnoj vrednosti od dva odsto do kraja godine. Centralne banke su naglasile da ostaju oprezne u pogledu kratkoročnih ekonomskih podataka. Bazna inflacija je bila upornija, vođena visokom inflacijom u sektoru usluga, ali se očekuje da će obe postepeno opadati kako se rast radne snage umiruje i uslovi finansiranja olakšavaju tokom 2025. godine.

„Očekujemo da će 2025. godina biti pozitivna za naš region, što je podržano kontinuiranim interesom lokalnih i inostranih investitora i generalno stabilnim i dobrim poslovanjem sektora nekretnina. Tržišta nekretnina u regionu nisu prezasićena ponudom i stope slobodnog prostora su veoma niske za razliku od zemalja Zapadne Evrope. Tradicionalno, najveći obim investicija imaju najveća tržišta, odnosno ona koja imaju najrazvijeniju ponudu, kao što su Srbija, Hrvatska i Bugarska, a zatim i Slovenija“, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Jana Jovanović, rukovodilac odeljenja za istraživanje tržišta za region JIE kompanije CBRE.

Srbija: postepen oporavak tražnje

Uprkos globalnim izazovima, srpska privreda se oporavljala tokom 2024. godine, podržana rastom BDP-a i kontinuiranim usporavanjem stope inflacije, kako su se poremećaji u globalnom lancu snabdevanja smanjili. Narodna banka Srbije je vodila opreznu monetarnu politiku u cilju kontrole inflacije i podrške stabilnosti valute, što je rezultiralo daljim padom stope inflacije, koja je u novembru iznosila 4,3 odsto međugodišnje, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kako je objavio Oxford Economics, u 2024. godini zabeležen je i postepen oporavak spoljne tražnje, u skladu sa oporavkom glavnih trgovinskih partnera Srbije. Uz to, uvoz je porastao podržan snažnom potrošnjom i investicijama. Prema istom izvoru, rast BDP-a u 2024. godini procenjuje se na oko četiri odsto na godišnjem nivou, dok se predviđa da će se iste brojke nastaviti i u 2025. godini.

Bugarska: privatna potrošnja glavni pokretač ekonomske aktivnosti

Bugarski rast BDP-a ostao je stabilan na 2,4 odsto u trećem kvartalu 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. godine, prema Nacionalnom statističkom institutu Bugarske. Rast je bio vođen domaćom tražnjom i poboljšanjem privatne potrošnje, dok su izvozna tržišta opala. Strateški položaj zemlje u EU, članstvo u Šengenu, proizvodna baza i strane investicije u tehnologiju i infrastrukturu pomoći će da se privreda zaštiti i spreči bilo kakvo značajno smanjenje, kao i da se poboljša trgovinsko tržište kroz regulatorne olakšice.

Privatna potrošnja ostaje glavni pokretač ekonomske aktivnosti u Bugarskoj. Rastući troškovi energije i cene hrane nastaviće da vrše pritisak na inflaciju. Indeks potrošačkih cena ukazuje na stopu inflacije od 2,1 odsto u trećem kvartalu 2024. u poređenju sa 2023. Predviđa se da će ostati izazov i u 2025. iako bi mogao postepeno da opada kako se globalni lanci snabdevanja oporavljaju i cene energije stabilizuju.

Slovenija: privreda doživela slabiji kraj godine

Prema Oxford Economicsu, slovenačka privreda je doživela slabiji kraj 2024. nakon stagnacije u prvoj polovini godine. Neto trgovina je bila glavni pokretač rasta, uz značajno povećanje izvoza i pad uvoza. Međutim, industrijski i maloprodajni rezultati beleže rast u poslednjem kvartalu, što ukazuje na obećavajući razvoj ekonomskih pokazatelja u narednom periodu. Štaviše, prema Zavodu za statistiku Republike Slovenije, najnoviji podaci pokazuju da je rast BDP-a bio 1,4 odsto međugodišnje u trećem kvartalu 2024. godine, dok je stopa inflacije iznosila 1,9 odsto međugodišnje u decembru.

Ovo povećanje na kraju godine podstaknuto je manjim godišnjim padom cena energenata i višim cenama hrane i roba. Pored toga, Slovenija se i dalje suočava sa rizikom od slabljenja tržišta rada, sa nedostatkom radne snage među najvećim u EU.

Što se tiče ekonomskih izgleda zemlje, prognoza rasta za 2025. zasnovana na Oxford Economicsu, smanjena je zbog slabijeg kraja 2024. godine, što se ogleda u nižoj prognozi BDP-a za 2025. od 2,4 odsto. Međutim, očekuje se da će domaća tražnja nastaviti da pokreće rast, podržan značajnim povećanjem realnih prihoda domaćinstava, labavom monetarnom politikom i investicionim finansiranjem EU.

Hrvatska: postepeno opadanje javnih investicija

Očekuje se da će hrvatska privreda nastaviti da nadmašuje prosek evrozone i ove godine i na duži rok. Osim toga, Hrvatska je već obezbedila skoro polovinu sredstava dodeljenih u okviru svog Plana oporavka i otpornosti, što je iznad proseka EU. Ovo je dovelo do značajnog povećanja javnih investicija i potrošnje, doprinoseći rastu BDP-a od 2023. godine nadalje. Međutim, projekcije sugerišu da bi rast BDP-a mogao pasti ispod dva odsto u 2025.

Gledajući unapred, očekuje se da će javne investicije postepeno opadati, u skladu sa srednjoročnom strategijom za smanjenje javnog duga. Iako je inflacija generalno bila u opadajućem trendu poslednjih godina, nastavila se u poslednjem kvartalu 2024. godine, popevši se na 3,4 odsto u decembru. Štaviše, najava vlade o projektovanom povećanju cena energije od 15 odsto u 2025. verovatno će doprineti inflatornim pritiscima.

Nedavno pristupanje Hrvatske šengenskom prostoru pozitivno je za sektor turizma, s obzirom na to da je većina turista koji posećuju Hrvatsku iz drugih evropskih zemalja. Vladina Strategija održivog razvoja turizma ima za cilj smanjenje sezonskih fluktuacija u dolasku turista promocijom rasta turističkih destinacija u različitim regijama Hrvatske.

Sutra: Dalji povratak međunarodnog kapitala širom Evrope