Otpornost bankarskog sektora oslikava pozitivan ciklus ekonomije

Tekuća 2024. godina okarakterisana je kao početak ciklusa snižavanja kamatnih stopa s obzirom na to da se inflacija u većini zemalja nalazi na željenim i ciljanim nivoima. Karakteristično za trenutnu situaciju jeste neizvesnost u pogledu mimoilaženja u politikama američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB) u narednom periodu. Još uvek nemamo jasnu sliku kada je reč o reakciji monetarnih vlasti, usled toga što tržišta anticipiraju nešto jači inflatorni pritisak kao posledicu najavljenih ekonomskih mera novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država i evidentnog anemičnog rasta u Evropskoj uniji, i probleme u kojima se nalazi najveća ekonomija unutar Unije (Nemačka).

Ovako najnovije poteze centralnih bankara širom sveta i efekte kretanja monetarne politike na poslovanje bankarskog sektora ocenjuje Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija. U intervjuu za Biznis.rs on govori o aktuelnoj tražnji za kreditima, uticaju kretanja kamata na celokupno tržište, odnosu finansijskog i realnog sektora i planovima UniCredit banke za naredni period.

– Svakako, popuštanje monetarne politike pozitivno utiče na povećanje tražnje za kreditima kako privrede, tako i građana. Treba imati u vidu da još uvek nisu svi efekti dosadašnjeg popuštanja došli do izražaja. Ono što možemo primetiti na kraju trećeg tromesečja je ubrzan rast kreditne aktivnosti od 6,6 odsto, pri čemu su krediti stanovništvu rasli 7,8 odsto, a privredi pet procenata međugodišnje.

A kakav je uticaj kretanja kamata Evropske centralne banke na srpsko tržište? Velika većina stambenih kredita u Srbiji je evroindeksirana, pa je rast kamata donosio i više vrednosti euribora, samim tim i više mesečne rate, sve do ograničenja koje je uvela NBS. Kada očekujete da bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta?

– Upravo iz tog razloga, zbog visokog stepena evroizacije, imamo odluku Narodne banke Srbije (NBS) kojom su banke u obavezi da povećaju učešće dinarskih kredita privredi kako bi se što više povećao obuhvat mera koje donosi NBS. Bitno je da istaknemo da raste učešće kredita u domaćoj valuti u ukupnim kreditima privredi (i zahvaljujući Odluci o adekvatnosti kapitala banke taj rast bi trebalo da se dodatno ubrza), a više od 60 odsto noovodobrenih kredita privredi u poslednjem kvartalu su bili dinarski zajmovi (trenutni stepen dinarizacije u privredi iznosi 20 odsto).

Kada govorimo o stabilizaciji cena, postoji odluka NBS o ograničenju kamatne stope na stambene kredite, ali i pored toga u toku smo ciklusa snižavanja kamatnih stopa i vrednosti euribora koje opadaju već neki period, dok su očekivanja da će se to nastaviti i sledeće godine.

Poslednje četiri godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa preko sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane, pa do rata u Izraelu. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Nakon globalne krize iz 2009. godine, kada je finansijski sektor bio najviše pogođen, događaji koji slede nisu doneli veće potrese, već su uvedene mere dale rezultate u smislu dodatne stabilnosti sektora. Tako su banke u krizu izazvanu uticajem pandemije, ušle neuporedivo spremnije – visoko kapitalizovane i veoma likvidne. Brza i adekvatna reakcija Vlade Srbije i NBS doprinela je da se negativni efekti na privredu, stanovništvo i banke minimizuju. Bankarski sektor je izašao iz ove krize stabilan, bez posledica. To je važno jer je za jaku privredu neophodan jak finansijski sektor.

Nakon pandemije ulazimo u period kontinuiranih globalnih događanja koja potencijalno nepovoljno utiču na stabilnost globalnih tržišta. Neka od njih su regionalnih karaktera i imaju manji uticaj na globalna finansijska tržišta, ali banke u globalu pokazuju zavidnu otpornost. Važno je istaći da je tokom čitavog tog perioda bankarski sektor u Srbiji pokazao da je stabilan, što dokazuju i racija koja se nalaze na više nego zadovoljavajućim nivoima. Na primer, racio likvidnosti je povećan od perioda pre pandemije sa 2,2 na 2,4 koliko je iznosio u septembru ove godine, dok su bruto nenaplativa potraživanja kroz ceo period iznosila oko tri odsto sa poslednjim raspoloživim podatkom na 2,7 odsto.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Bankarski sektor Srbije je i tokom 2024. godine bio visoko likvidan, visoko kapitalizovan, sa niskim nivoom problematičnih plasmana, prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, na nivou ispod tri odsto. Početkom oktobra Standard and Poor’s je povećao kreditni rejting Srbije i po prvi put se naša država našla među zemljama sa investicionim kreditnim rejtingom. To, između ostalog, potvrđuje i da se bankarski sektor nalazi u izuzetno dobrom stanju. Otpornost bankarskog sektora, uz skoro udvostručenu bilansnu sumu u poslednjoj deceniji, jasno oslikava pozitivan ciklus u kome se naša ekonomija nalazi, kao i potencijal koji poseduje za dalji rast i razvoj.

Banke su ojačale poverenje građana i privrede, posebno u periodima kriza, kada su istupile društveno odgovorno i kao odgovorni partneri građanima i privredi pružile neophodnu podršku kroz reprograme/restruktuiranja. Ne smemo zaboraviti da dobre rezultate ne čine samo brojevi, jer uloga banke nije samo da ostvaruje profit. Tu smo da opslužujemo naše klijente i zajednice i pružimo podršku svim građanima u njihovim privatnim i poslovnim životima.

Kako vidite trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?

– Suvišno je reći da ova dva sektora ne idu jedan bez drugog, ali ono što je bitno istaći jeste da osim usluga finansiranja i pružanja platnih usluga finansijski sektor može da pruži podršku realnom sektoru i u drugim sferama, poput savetovanja i strukturiranja određenih transakcija. Razvoj tržišta kapitala, na čemu se trenutno radi, pruža priliku da kroz paket usluga koji uključuje savetovanje, agenturu i/ili pokroviteljstvo emisije dalje proširimo našu ponudu klijentima.

U narednom periodu ta saradnja bi mogla dodatno da se unapredi, posebno i u pogledu većeg korišćenja proizvoda za zaštitu od rizika koje banke mogu da ponude klijentima (valutni i kamatni hedžing, zaštita od rizika promene cena berzanskih roba i sirovina…).

Kako ocenjujete nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?

– Proces konsolidacije bankarskog sektora nije ništa novo i neuobičajeno. Zapravo, on traje neprekidno još od kada smo mi stupili na lokalno tržište, odnosno od 2000. godine, a poslednjih nekoliko godina taj proces je samo vidljiviji. Mi u UniCredit banci na promene na tržištu gledamo kao na indikator atraktivnosti lokalnog privrednog ambijenta. Sve banke bi trebalo da shvate trenutne promene na tržištu kao priliku za unapređenje kvaliteta usluga sektora i priliku za pažljivije osluškivanje potreba svojih klijenata, i samim tim da tu pronađu svoju šansu za kreiranje ponude i usluga koje su i klijentima i tržištu baš u tom trenutku i takvi potrebni. Ko se bude vodio sistematičnim i odgovornim pristupom podacima i zadovoljstvom svojih klijenata, ne treba da se plaši promena.

Kakvi su rezultati poslovanja UniCredit banke u 2024. godini? Koji sektori su bili najuspešniji, a u kojim segmentima je bilo najviše izazova?

– UniCredit banka je zabeležila rekordne rezultate za prvih devet meseci, uspešno prativši sve promene na tržištu, kao i izazove sa kojima smo se susretali kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Kao banka na tržištu smo imali najveći rast prihoda od naknada i provizija u odnosu na prethodnu godinu, kao i jedan od najvećih prinosa na kapital (RoE) u odnosu na konkurente, i već tradicionlno izvrsno upravljanje troškovima posmatrano u odnosu na ukupni prihod. Nastavljen je trend dobrih rezultata, kako u sektoru stanovništva, tako i u sektoru poslovanja sa privredom. Dodatno, ostvaren je ukupni rast portfolija kredita i dostignuto je visoko tržišno učešće u depozitima fizičkih lica. Sve ovo potvrđuje da smo prepoznati od strane naših klijenata kao sigurna podrška, što nam omogućava stabilne osnove za održiv rast u budućnosti.

U segmentu korporativnog bankarstva ostali smo pouzdan partner kompanijama u Srbiji, stavljajući poseban akcenat na kvalitet kreditnog portfolija i zeleno finansiranje, uz nastavak rasta klijentske baze. Tržišno ućešće naše banke u finansiranju zelenih investicija prevazilazi naše ukupno tržišno učešće. Zahvaljujući snažnom lokalnom prisustvu i širokoj bazi svetskih investitora, pozicionirali smo se kao lider na primarnom i sekundarnom tržištu obveznica. Kao najveća kastodi banka u Srbiji omogućavamo velikom broju renomiranih svetskih investitora da pristupe srpskom tržištu kapitala.

Takođe, potvrdili smo našu lidersku poziciju na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti sa tržišnim učešćem od preko 43 odsto u ukupnim transakcijama. Očuvali smo pokazatelj troškova u odnosu na prihode na veoma niskom nivou, čime smo još jednom demonstrirali da smo efikasni kao banka i da su nam ovi parametri jedni od najnižih u bankarskom sektoru Srbije. U prvih devet meseci nastavili smo da uvećavamo kreditni portfolio prema našim klijentima, a zahvaljujući aktivnom upravljanju rizicima, dodatno smo smanjili učešće problematične izloženosti u odnosu na isti period prethodne godine.

Kakvi su planovi UniCredit banke za naredni period? Šta očekujete od tržišta i na čemu će biti fokus u 2025. godini?

– Postavili smo čvrste temelje za dalji rast u Srbiji. Ostajemo među vodećim bankama, pri čemu fokus stavljamo na klijentske servise i profitabilnost našeg poslovnog modela. Naši planovi usmereni su ka unapređenju korisničkog iskustva klijenata, a to ćemo postići daljim pojednostavljenjem, dodatnom automatizacijom i digitalizacijom usluga banke.

Fokus će nam biti i snažnija podrška malim i srednjim preduzećima, koja su glavni pokretači ekonomskog razvoja. Dodatno, radićemo na daljem razvoju naših premijum usluga, kako bismo ponudili posebno kreirane proizvode namenjene ovom segmentu klijenata.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs