Potpune sankcije nisu u interesu ni SAD ni EU

Srbija se našla pred jednim od najtežih finansijskih izazova poslednjih godina zbog Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama jer je u većinskom ruskom vlasništvu.

Pod pritiskom se našla i Narodna banka Srbije (NBS). Iz Vašingtona je, prema navodima, stiglo upozorenje da bi centralna banka mogla biti izložena takozvanim sekundarnim sankcijama ukoliko nastavi da održava platni promet sa sankcionisanom kompanijom.

Zbog toga je NBS najavila da će prekinuti sve platne transakcije s NIS-om ukoliko kompanija ne dobije američku licencu za rad. Sličan stav zauzele su i poslovne banke u Srbiji, najavljujući suspendovanje usluga ako se pitanje ne reši.

Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, otvoreno je poručila da se upozorenje iz Sjedinjenih Američkih Država shvata vrlo ozbiljno. Kako je naglasila, upozorenje je stiglo u trenutku kada je deo američkog OFAC-a bio u blokadi rada, pa centralna banka ni danas nema jasnu sliku o tome šta bi sekundarne sankcije tačno podrazumevale. Ipak, njihovo uvođenje značilo bi praktično zamrzavanje svih međunarodnih plaćanja.

Dok struka procenjuje šta bi eventualne mere značile, javnost se suočava s brojnim nepoznanicama. Procene većine analitičara idu u pravcu toga da bi sankcije pogodile gotovo svaki segment finansijskog Sistema, od kartičnih plaćanja i kreditiranja, do funkcionisanja bankarskog sektora.

Međutim, postoji i drugačiji ugao – da ovakva upozorenja imaju za cilj da povećaju pritisak na NIS i podignu cenu kompanije, pa se očekuje da će rešenje biti pronađeno pre nego što dođe do samih sankcija.

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da potpune sankcije nisu u interesu ni SAD ni EU, jer bi mogle destabilizovati energetsko tržište regiona.

“Realniji scenario je postepeno ograničavanje i pritisak kroz finansijski i regulatorni okvir, a ne nagli prekid. Cilj nije kažnjavanje Srbije, već smanjenje zavisnosti od ruskog energenta. Zato se može očekivati fazno prilagođavanje, dodatne provere i finansijski pritisci, umesto direktnog udara na centralnu banku ili bankarski sektor”, ocenjuje naš sagovornik.

On objašnjava da sekundarne sankcije ne bi bile usmerene direktno na Narodnu banku Srbije, već na svaku instituciju koja nastavi poslovanje sa kompanijama ili državama pod primarnim sankcijama.

“Ako bi se to primenilo na transakcije vezane za ruske energetske kompanije, banke i finansijske institucije u Srbiji mogle bi posredno biti označene kao partneri sankcionisanog subjekta, jer se međunarodna plaćanja obavljaju preko NBS i domaćeg bankarskog sistema”, navodi Vasić.

Dakle, prema njegovim rečima, NBS ne bi bila sankcionisana kao institucija, ali bi preuzela rizik time što tumači i potpisuje transakcije koje imaju međunarodni karakter. Takva situacija izazvala bi niz ograničenja.

“Banke bi počele da odbijaju transakcije povezane sa ruskim energentima, troškovi međunarodnog finansiranja i zaduživanja za Srbiju i domaće banke bi porasli”, ističe Vasić I dodaje da bi i deo međunarodnih plaćanja išao preko posrednih finansijskih kanala, uz dodatne kontrole i duže trajanje.

Takođe, kako navodi, reputacioni rizik bi uticao čak i u slučajevima kada formalna zabrana ne postoji.

“Drugim rečima, nije presudna formalna odluka, već reakcija globalnog finansijskog sistema, koji zbog rizika često uvodi ograničenja i pre zvaničnih mera”, smatra naš sagovornik.

Dodatni problem celoj situaciji daje činjenica da je NIS jedan od stubova energetskog i privrednog sistema Srbije. Čak i kada bi druge kompanije preuzele taj obim potrošnje postavljaju se brojna pitanja, od toga kako bi se isplaćivale plate, servisirale obaveze prema državi i bankama, i kako bi funkcionisala nabavka sirovina.

U međuvremenu, Srbija pokušava da pronađe izlaz. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je NIS-u dat rok od 50 dana da pronađe novog kupca. Ukoliko do prodaje ne dođe, država će prema njegovim rečima, morati da uvede svoju upravu i otkupi udeo od ruskih partnera “po najvećoj mogućoj ceni”.

Podsetimo, američke sankcije su, nakon višestrukih odlaganja, stupile na snagu 9. oktobra, a uslov za njihovo ukidanje jeste izlazak ruskog kapitala iz vlasništva. Iako je vlasnička struktura menjana, ruski udeli i dalje iznose 56,15 odsto.

Trenutno se čeka odluka Vašingtona o produženju licence za rad NIS-a – odgovor bi, prema ministarki energetike Dubravki Đedović Handanović, trebalo da stigne vrlo brzo. Hrvatski Janaf, koji snabdeva NIS naftom, takođe očekuje da će američki OFAC odobriti nastavak poslovanja.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Nacionalizacija NIS-a bila bi najskuplje rešenje, država bi preuzela sve obaveze i rizike na tržištu