Povezivanje Beogradske i Atinske berze ključni poslovni potez 2025. godine

Dr Mladenka Balaban je redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji – Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije u Beogradu. Paralelno je razvijala dve karijere – poslovnu i akademsku. Profesionalnu karijeru gradila je u osiguranju, gde je radila kao CFO Evropa osiguranja. U AXA osiguranju obavljala je funkcije savetnika predsednika Upravnog odbora i direktora interne revizije. Od 2018. godine angažovana je kao konsultant za oblast osiguranja na projektima Svetske banke u Ministarstvu finansija Republike Srbije.

Objavila je veliki broj naučnih radova, nekoliko knjiga i monografija, učestvovala je na mnogim naučnim skupovima, gde je bila recenzent u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima. Član je redakcijskog odbora časopisa Tokovi osiguranja, Udruženja osiguravača Srbije i časopisa Finansije, Ministarstva finansija. Takođe je član Borda profesora Centralne i Istočne Evrope (CEE) i saradnik na brojnim domaćim i međunarodnim projektima.

Od 2010. do 2014. godine bila je član Komisije za polaganje stručnog ispita za posrednike i zastupnike u Agenciji za osiguranje Republike Srpske (AZORS), a od 2019. godine član je Komisije za polaganje stručnog ispita za posrednike i zastupnike u osiguraju u Narodnoj banci Srbije.

Pitali smo Mladenku Balaban šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine

– Događaj koji je definitivno obeležio globalno 2025. godinu jeste ekspanzija veštačke inteligencije koja više nije novitet, već osnovni alat. Ovaj proces predstavlja kvalitativni iskorak u odnosu na prethodne godine jer se fokus pomerio sa eksperimentisanja ka sistemskoj primeni i regulaciji, uz značajne ekonomske i društvene implikacije.

U Srbiji je fokus na implementaciji Strategije razvoja veštačke inteligencije (2020-2025), sa posebnim naglaskom na primenu u javnoj upravi, medicini i energetici. Srbija ove godine predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (GPAI), što pozicionira Beograd kao regionalni centar za tehnološku etiku i inovacije.

Ličnost godine

– Imajući u vidu da sam profesor, kao ličnost koja je obeležila 2025. godinu u Srbiji izdvojila bih Filipa Kilibardu, učenika Matematičke gimnazije u Beogradu, koji je na Međunarodnoj STEMCO olimpijadi u Singapuru osvojio tri zlatne medalje i apsolutnu pobedu u kombinovanim kategorijama. Ovaj uspeh predstavlja simbol budućeg ljudskog kapitala Srbije, naglašavajući značaj ulaganja u obrazovanje i razvoj mladih talenata koji će dugoročno doprinositi inovacijama i tehnološkom razvoju zemlje.

Najbolji poslovni potez godine

– Najznačajniji poslovni potez za mene, s obzirom na to da se dugo godina bavim finansijama, u 2025. godini bilo je povezivanje Beogradske berze sa Atinskom. Na Beogradskoj berzi trguje se u novom trgovačkom sistemu i trgovačkoj platformi OASIS Atinske berze, i to u skladu sa sporazumom o tehničkoj i poslovnoj saradnji između dve berze.

Ova inicijativa omogućiće lakši pristup međunarodnim investitorima, povećanje likvidnosti i jačanje prepoznatljivosti srpskih kompanija na regionalnom i evropskom tržištu. Strategija pokazuje da finansijska integracija i međunarodna saradnja mogu biti ključni instrumenti za jačanje kapitalne baze domaćih firmi i privlačenje novih investicija.

Promašaj godine

– Za poslovni promašaj godine navela bih nestanak jednog proizvoda koji smo svi voleli – proizvodnja legendarnog austrijskog suvenira Mozzart kugli prestala je u Salcburgu nakon bankrota firme Salzburg Schokolade koja je 130 godina proizvodila ovaj proizvod. Ovo je simboličan primer kako tradicionalni brendovi mogu propasti ako ne uspeju da se prilagode savremenim ekonomskim uslovima.

Očekivanja u 2026. godini

– Ekonomija Srbije u 2026. godini se očekuje kao umereno rastuća i stabilizovana, sa postepenim smanjenjem inflacije i stabilnijim finansijskim okruženjem. Glavni izazovi ostaju: niska produktivnost, demografski pad i zavisnost od stranih investicija. Dugoročni razvoj zemlje zavisiće od ulaganja u obrazovanje, digitalizaciju i inovacije, kao i od sposobnosti privrede da razvije konkurentne sektore zasnovane na znanju i visokim tehnologijama.