Rast investicija, ali i spoljnog duga Srbije na preko 60 odsto BDP-a

Dok je svet 2024. godinu završio u znaku geopolitičkih tenzija i ekonomskih turbulencija, Srbija je iz svog ekonomskog mikrosveta iznela mešovitu sliku – rast investicija, ali i povećanje spoljnog duga.

“Prema najnovijoj analizi međunarodne investicione pozicije i spoljnog duga Republike Srbije, zemlja je nastavila da funkcioniše kao neto dužnik, a taj dug je u 2024. godini dodatno porastao za 2,8 milijardi evra – dostigavši 52,9 milijardi evra“, piše Duško Bumbić u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Na prvi pogled, to ne deluje kao dobra vest. Međutim, u ekonomiji je sve stvar konteksta. Udeo negativne međunarodne investicione pozicije u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjen je sa 66,6 odsto na 64,2 odsto, što pokazuje da ekonomija raste brže od zaduživanja.

Strana finansijska aktiva – sve ono što Srbija potražuje od sveta – beleži ozbiljan rast. Na kraju 2024. iznosila je 51,5 milijardi evra, što je skok od 6,7 milijardi u odnosu na kraj prethodne godine. Glavni razlog? Osetan priliv deviznih rezervi, koje su skočile na 29,3 milijarde evra. Rezerve su bukvalno “napunile rezervoar” stabilnosti države, čineći 56,9 odsto ukupne aktive.

“Takođe, rast su zabeležile i portfolio i direktne investicije naših rezidenata u inostranstvo – što govori da domaći kapital traži i pronalazi šansu na globalnom tržištu”, ocenjuje Bumbić.

On dalje navodi da su strane obaveze – dakle, ono što Srbija duguje svetu – skočile na 104,3 milijarde evra. Na ovo povećanje najviše su uticale realizovane neto transakcije (povećanje od 9,0 milijardi evra), dok je po osnovu ostalih promena (uključujući promene usled promene odnosa valuta i promene cena) zabeleženo neto povećanje u iznosu od 492,2 miliona evra.

SDI su skočile za 5,4 milijarde evra i dostigle 60,3 milijardi, a vlasnička ulaganja čine najveći deo te sume. Važno je napomenuti da ta ulaganja ne ulaze u bruto spoljni dug zemlje – što donekle “omekšava” ukupnu sliku.

Sa druge strane, portfolio investicije i ostale obaveze – poput kredita i trgovinskih avansa – takođe rastu, podižući ukupnu finansijsku pasivu.

Na kraju 2024. godine, neto međunarodna investiciona pozicija (MIP) Srbije iznosila je -52,9 milijardi evra – povećanje od 2,8 milijardi u odnosu na kraj 2023. Iako na papiru to znači da zemlja duguje više nego što potražuje, dobra vest je da je udeo tog negativnog salda u BDP-u pao sa 66,6 odsto na 64,2 odsto. To znači da je ekonomija rasla brže nego što se zaduživala.

Na strani finansijske aktive Srbija beleži snažan rast – aktiva je porasla na 51,5 milijardi evra, zahvaljujući pre svega deviznim rezervama koje su skočile za 4,4 milijarde i sada čine gotovo 57 odsto ukupne aktive. I dalje su glavni oslonac finansijske stabilnosti.

S druge strane, finansijska pasiva (obaveze) skočila je na 104,3 milijarde evra. Ali nije sve u tom porastu loše – čak 5,4 milijarde dolazi iz direktnih stranih investicija (SDI), koje su i dalje najpoželjniji oblik finansiranja. SDI sada čine 57,8 odsto ukupne pasive, a posebno se ističe činjenica da su čak 79 odsto tih ulaganja vlasnička, uključujući i reinvestiranu dobit. Takva ulaganja ne ulaze u bruto spoljni dug i umanjuju potrebu za novim zaduživanjima.

Negativna neto pozicija koja i dalje premašuje 60 odsto BDP-a ostaje upozorenje. Evropski standardi smatraju da je sve preko -35 odsto znak potencijalne makroekonomske neravnoteže. Dodatno, rast dužničkih instrumenata unutar SDI (1,2 milijarde evra više nego 2023) i povećanje zaduženosti države i kompanija po osnovu hartija od vrednosti (još 1,4 milijarde evra) ukazuju da se deo investicija pretvara u dodatne dugove.

Posebnu pažnju privlači i rast državnih obaveza po osnovu finansijskih kredita, koji su porasli za 1,4 milijarde evra – što dodatno opterećuje fiskalni prostor, iako im je učešće u ukupnoj pasivi tek neznatno palo sa 15,7 odsto na 15,6 odsto.

U svojoj analizi Bumbić navodi da je Srbija 2024. godinu završila sa većim spoljnim dugom nego prethodne godine, ali i sa izvesnim pomacima ka stabilnijoj strukturi zaduživanja. Prema podacima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, javni i spoljni dug su porasli, dok se primećuju promene u raspodeli duga između javnog i privatnog sektora.

Javni dug visok, ali stabilan

Na kraju 2024. godine ukupni javni dug Srbije iznosio je 38,9 milijardi evra, što je 47,2 odsto procenjenog BDP-a. Od toga, 27,8 milijardi evra (71,6 odsto ukupnog javnog duga) otpada na spoljni javni dug, dok je 11 milijardi evra unutrašnji dug. Struktura pokazuje i dalje veliku oslonjenost na strane izvore finansiranja, ali udeo javnog duga u BDP-u ostaje ispod fiskalnog praga od 60 odsto.

Ukupan spoljni dug Srbije je porastao za 4,4 milijarde evra tokom 2024. godine, dostižući 49,8 milijardi evra, ili 60,5 odsto BDP-a. Ipak, promena u njegovoj strukturi ohrabruje – udeo dugoročnog duga povećan je na 87,8 odsto (sa 82,6 odsto prethodne godine), dok je kratkoročni dug smanjen na 12,2 odsto. To znači da je zemlja manje izložena pritiscima kratkoročnog vraćanja obaveza.

Spoljni dug javnog sektora porastao je za 1,9 milijardi evra i iznosio je 26,6 milijardi krajem godine. Međutim, njegov udeo u ukupnom spoljnom dugu pao je na 53,5 odsto, dok je udeo u BDP-u blago opao na 32,4 odsto. To ukazuje da privatni sektor preuzima veći deo tereta zaduživanja.

“Privatni sektor je tokom godine povećao svoj spoljni dug za 2,5 milijardi evra, na ukupno 23,2 milijarde. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu dostiglo je 46,5 odsto, a u BDP-u 28,1 odsto. Najveći rast beleže preduzeća – njihov dug je povećan za 2,7 milijardi evra, i sada čini 84,9 odsto spoljnog duga privatnog sektora. Nasuprot tome, banke su smanjile svoj spoljni dug za skoro 200 miliona evra, dok se učešće fizičkih lica nije značajno menjalo”, stoji u analizi Duška Bumbića za najnovije izdanje Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).