Raste domaće lizing tržište – povećana dobit, kao i broj kompanija

Na srpskom tržištu trenutno posluje 13 lizing kompanija koje su mahom povezane sa velikim i međunarodno priznatim finansijskim grupacijama, liderima u bankarskom i finansijskom sektoru centralne i jugoistočne Evrope.

Da interesovanje za lizing u Srbiji raste potvrđuje i činjenica da su se u poslednje dve godine pojavile četiri nove lizing kuće, što dodatno pojačava konkurenciju i utiče na unapređenje kvaliteta ponude.

Pozitivni trendovi vidljivi su i kroz poslovne rezultate. Tokom 2024. godine zabeležen je međugodišnji rast sektora od 24 odsto, dok pokazatelji za 2025. godinu takođe ukazuju na dvocifreni rast. Ovi podaci dodatno potvrđuju atraktivnost lizinga kao modela finansiranja, kako za privredu, tako i za fizička lica, posebno u segmentu nabavke vozila, opreme i investicione imovine.

Međutim, prema oceni Saveta stranih investitora iznetoj u Beloj knjizi za 2025. godinu, u regulatornom okviru sektora lizinga nije došlo do značajnijih sistemskih poboljšanja. Kao jedno od retkih unapređenja navodi se mogućnost da se ovlašćenja za registraciju korisnicima lizinga dostavljaju putem Portala Agencije za privredne registre. Iako je ovaj korak ocenjen kao pomak, ukazuje se da je postojeće rešenje tehnološki zastarelo i da ne omogućava punu digitalnu komunikaciju sa tehničkim servisima.

Lizing kompanije su, tim povodom, predložile savremenije tehničko rešenje, koje je prihvaćeno i od strane Agencije za privredne registre i Ministarstva privrede, a rad na njegovoj implementaciji je u toku.

Pomaci su zabeleženi i kada je reč o uključivanju finansijskog lizinga u programe državnih podsticaja, iako to i dalje nije u potpunosti sistemski rešeno. Kao pozitivan primer ističu se uredbe Vlade Republike Srbije o podršci malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme, kroz koje se već nekoliko godina sprovodi Program podrške MSP sektoru. U okviru tog programa, pored banaka, učestvuju i lizing kompanije, a realizacija je ocenjena kao veoma uspešna. Ipak, u 2025. godini ovaj program nije sproveden, što je izazvalo zabrinutost među učesnicima na tržištu.

Uprkos rastu tržišta i sve većoj ulozi lizinga u finansiranju privrede, sektor se i dalje suočava sa nizom sistemskih problema koji značajno utiču na njegovu konkurentnost i pravnu sigurnost. Jedno od ključnih otvorenih pitanja odnosi se na poreski tretman kamate u finansijskom lizingu, koja je i dalje predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost. Zakon o PDV-u na različit način tretira proizvode i usluge finansijskih institucija, što u praksi stvara neravnopravan položaj na tržištu.

Tako je propisano da se promet dobara po osnovu ugovora o lizingu smatra oporezivim prometom, pri čemu osnovicu za obračun PDV-a čine i vrednost predmeta lizinga i kamata. Istovremeno, kreditni poslovi i usluge osiguranja su, prema istom zakonu, oslobođeni plaćanja PDV-a.

Takav različit poreski tretman dovodi do toga da je finansiranje putem lizinga skuplje u odnosu na druge vidove finansiranja, posebno za klijente koji nisu u sistemu PDV-a, jer za njih PDV na kamatu predstavlja dodatni, nenadoknadiv trošak. U toj grupi nalaze se preduzetnici, registrovana poljoprivredna gazdinstva i manja preduzeća van PDV sistema, dok su lizing kompanije time dovedene u nepovoljniji tržišni položaj.

Dodatni problem predstavlja i pravna kolizija između propisa koji uređuju finansijski lizing i obavezno osiguranje u saobraćaju. Naime, Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisano je da Garantni fond Udruženja osiguravača Srbije ima pravo regresa prema vlasniku prevoznog sredstva nakon isplate naknade štete, uključujući iznos štete, kamatu i troškove.

Treći značajan problem odnosi se na poreski tretman otpisa potraživanja od fizičkih lica. Kada lizing kompanije ili osiguravajuća društva, nakon neuspešnih sudskih postupaka i nemogućnosti naplate zbog lošeg imovinskog stanja dužnika, donesu odluku o otpisu potraživanja obavezne su da obračunaju i plate porez na dohodak građana u iznosu od 20 odsto.

Otpisana potraživanja se, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, tretiraju kao „ostali prihodi“, što znači da poverilac, pored već pretrpljenog gubitka, ima i dodatnu poresku obavezu. Situacija dobija dodatnu dimenziju time što otpis duga može predstavljati osnov i za obračun godišnjeg poreza na dohodak samog dužnika, ukoliko zbir tog otpisa i drugih prihoda pređe zakonski prag od 4,3 miliona dinara. Na ovaj način lice koje je zbog nemaštine bilo u nemogućnosti da izmiri obaveze može postati poreski obveznik. Ova poreska nelogičnost prepoznata je još 2013. godine, kada su izmene zakona predvidele izuzeće za banke kao poverioce, dok su ostale finansijske institucije, uključujući lizing kompanije i osiguravajuća društva, iako pod nadzorom Narodne banke Srbije, ostale izvan tog rešenja.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti finansijskog lizinga u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
INTESA LEASING DOO BEOGRAD	1.005.010.000	500.018.000
OTP Leasing Srbija d.o.o.	1.067.386.000	491.838.000
UNICREDIT LEASING SRBIJA DOO BEOGRAD	862.531.000	468.464.000
RAIFFEISEN LEASING DOO BEOGRAD	862.962.000	307.001.000
PORSCHE LEASING SCG DOO	494.728.000	163.061.000
ERSTE LEASING DOO BEOGRAD	657.896.000	96.075.000
SCANIA LEASING RS DOO	283.104.000	84.610.000
LIPAKS DOO BEOGRAD	128.680.000	69.750.000
NLB LEASE & GO LEASING D.O.O. BEOGRAD	310.167.000	26.242.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Međutim, svi ovi problemi koje navodi Savet stranih investitora u svojoj analizi tržišta lizinga u Beloj knjizi 2025. godine, nisu uticali negativno na samo poslovanje I dobit koje su ostvarile lizing kuće.

Ukupna dobit celog sektora u 2024. godini iznosila je 1,8 milijardi dinara (1.808.563.000), što je za 475 miliona dinara bolji rezultat u odnosu na 2023.

Prvo mesto liste najboljih, prema dobiti, zauzima Intesa Leasing iz Beograda sa rezultatom od 500.018.000 dinara. Ova kompanija, koja na domaćem tržištu posluje od 2003, ove godine je uvela novu uslugu operativnog lizinga.

Nova mogućnost koju daje Intesa Leasing podrazumeva zakup vozila na period od četiri godine uz plaćanje samo za period korišćenja, uz kasko osiguranje i registraciju.

Drugo mesto prema dobiti u sektoru lizinga zauzima OTP Leasing Srbija sa rezultatom od 491.838.000 dinara u 2024. godini. Ova lizing kompanija je sklopila 4.291 novih ugovora u 2024. što čini 18,41 odsto od ukupnog broja ugovorenih lizinga u Srbiji.

Treće mesto najuspešnijih lizing kompanija prema dobiti na tržištu Srbije zauzima Unicredit Leasing iz Beograda. Ostvarenih 468.464.000 dinara u 2024. godini najbolji je rezultat za ovu lizing kompaniju u poslednje tri godine.

U 2022. dobit je iznosila 87.730.000 dinara, a u 2023. suma je bila 213.328.000 dinara.