Referentna kamatna stopa bez promene, NBS očekuje ubrzanje privrednog rasta

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži nepromenjenu, na nivou od 5,75 odsto, kao i da na istim nivoima zadrži kamate na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Poslednja promena monetarne politike centralne banke, odnosno visine referentne kamate, dogodila se pre tačno godinu dana – u septembru 2024. godine.

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je prethodnih meseci bila pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovoljnih vremenskih prilika i u avgustu je iznosila 4,7 odsto, dok je bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5 odsto, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga.

„Izvršni odbor procenjuje da je kao rezultat Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, međugodišnja inflacija u septembru znatno usporila, na nivo oko centralne vrednosti cilja, kao i da će nastaviti relativno stabilno kretanje na sličnom nivou do kraja godine. Tokom naredne godine očekuje se dalje popuštanje inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja po osnovu nižih troškovnih pritisaka i efekta slabljenja dolara prema evru„, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone bi trebalo povoljno da utiče na kretanje inflacije, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine, ali će, prema oceni Izvršnog odbora, ukupna inflacija u narednoj godini nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3±1,5 odsto.

Obrazlažući svoju odluku Izvršni odbor NBS je istakao da je i dalje neophodna opreznost u vođenju monetarne politike zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako manja nego u prvoj polovini godine, i dalje izražena. Geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za rast cena energenata.

„Iako se očekuje poboljšanje globalne poslovne klime u narednom periodu, jer se režim carina stabilizovao, ostaje da se vidi kakve će biti konkretne posledice viših carina imajući u vidu da je ove godine došlo i do povećanja trgovine u okviru priprema za njihovo stupanje na snagu. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, Sistem Federalnih Rezervi (FED) je u septembru snizio svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena, a nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu kako bi se podstaklo ubrzanje rasta ekonomske aktivnosti. Evropska centralna banka je i u septembru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da je proces ublažavanja monetarne politike blizu kraja“, navodi se u saopštenju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine iznosio je u proseku dva odsto, uz blago višu dinamiku u drugom u odnosu na prvo tromesečje. U drugoj polovini godine Izvršni odbor očekuje ubrzanje privrednog rasta, čemu treba da doprinesu dalji rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027“.

„Izvršni odbor ističe da se podrška očekivanom ubrzanju privrednog rasta pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike i izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva. Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povoljnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana sa nižim primanjima i penzionera“, ocenjuju iz centralne banke.

Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike.

Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. novembra.