Spoljni dug Srbije na kraju prvog kvartala 49 milijardi evra – Javni sektor smanjuje zaduženje

Uprkos izazovima globalne ekonomije, međunarodna investiciona pozicija Srbije u prvom kvartalu 2025. godine pokazala je određene pomake.

“Najnoviji podaci Narodne banke Srbije otkrivaju da je neto međunarodna investiciona pozicija (MIP), koja meri razliku između strane finansijske aktive i pasive, dodatno pogoršana, odnosno da je Srbija dublje u zoni neto dužnika. Preciznije, krajem marta 2025. godine neto dužnički položaj iznosio je 50,9 milijardi evra, što je povećanje za 219,2 miliona evra u odnosu na kraj prethodne godine. Međutim, u tom prividno negativnom trendu nalazi se važna pozitivna nijansa – učešće neto MIP-a u bruto domaćem proizvodu (BDP) se smanjilo sa 61,5 na 60,8 odsto. To znači da, iako obaveze rastu, one rastu sporije od privrede – što je ekonomski signal koji ne treba zanemariti”, navodi se u analizi Duška Bumbića u julskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Kada se pogleda finansijska aktiva – odnosno sredstva koja Srbija ima u inostranstvu – primećuje se da je ona na kraju prvog kvartala 2025. godine porasla na 52,8 milijardi evra. To je za 697,8 miliona evra više nego u decembru 2024. godine. Glavni pokretači rasta bile su neto transakcije i povoljni efekti promene cena i valutnih kurseva.

Najveći deo tog povećanja potekao je iz “ostalih investicija” – najčešće su to bankarski i poslovni plasmani u inostranstvu – koji su porasli za čak 1,1 milijardu evra i sada iznose 16,6 milijardi evra. Unutar te kategorije, najviše su porasla potraživanja po osnovu trgovinskih kredita i avansa (za 814,9 miliona evra), ali i depoziti i gotovina (za 297,4 miliona evra).

Direktne investicije rezidenata u inostranstvu porasle su na 5,4 milijarde evra, dok su i portfolio investicije (na primre, kupovina hartija od vrednosti) porasle za dodatnih 189,2 miliona evra.

Ipak, prema oceni Bumbića, jedan indikator zabrinjava – devizne rezerve Srbije su u ovom kvartalu smanjene za čak 767,1 miliona evra, i sada iznose 28,5 milijardi evra. Njihov udeo u ukupnoj aktivi pao je sa 56,2 na 54 procenata. Iako i dalje čine više od polovine aktive, ovaj pad otvara pitanje koliko su one iskorišćene i u koju svrhu – da li za stabilizaciju dinara, otplatu dugova ili pak za jačanje budžetske likvidnosti.

Na strani obaveza, odnosno finansijske pasive, slika je složenija. Ukupna pasiva Srbije krajem marta iznosila je 103,7 milijardi evra – što je povećanje za 917 miliona evra u odnosu na kraj 2024. godine.

“Najveće povećanje zabeleženo je kod direktnih stranih investicija – učešće nerezidenata u vlasništvu kompanija u Srbiji poraslo je za 632 miliona evra, pa ukupno sada iznosi 60,6 milijardi evra. Od toga, čak 533,9 miliona evra odnosi se na vlasnička ulaganja, a ostatak na dužničke instrumente. Ovo govori da stranci i dalje vide Srbiju kao poželjnu investicionu destinaciju, pre svega kroz kupovinu ili osnivanje firmi”, navodi se u analizi MAT-a.

U isto vreme, portfolio investicije stranaca su u blagom padu – smanjene su za 32,5 miliona evra i sada iznose 11,1 milijardu evra. Možda još važniji indikator je rast ostalih obaveza države i privrede – tu prednjače finansijski i trgovinski krediti, što potvrđuje da se Srbija u ovom kvartalu dodatno zadužila.

Obaveze po osnovu gotovine i depozita, međutim, zabeležile su pad od 168,1 miliona evra, što je dobar signal kada je u pitanju likvidnost i fiskalna stabilnost. Na kraju marta 2025. godine Srbija je kao neto dužnik dugovala 50,9 milijardi evra više nego što poseduje u inostranstvu – što je povećanje od 219,2 miliona evra u odnosu na kraj 2024. godine. Ipak, kada se taj iznos posmatra u odnosu na procenjeni godišnji BDP, udeo duga je pao sa 61,5 na 60,8 odsto, što je ocenjuje kao pozitivno kretanje – jer znači da privreda raste brže od zaduženosti.

U prvom kvartalu 2025. godine, ukupan spoljni dug Srbije nastavio je da raste, ali je zabeleženo i nekoliko značajnih pomaka u njegovoj strukturi. Podaci Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije otkrivaju dinamične promene koje ukazuju na sve izraženiju ulogu privatnog sektora, dok se javni sektor blago povukao sa scene, smanjujući svoje zaduženje.

Javni dug raste, ali udeo u BDP-u opada

Do kraja marta 2025. godine, ukupan javni dug centralne vlasti Srbije iznosio je 39,1 milijardu evra, što predstavlja 44,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Oko 11,4 milijarde evra odnosi se na unutrašnji javni dug (12,9 odsto BDP-a), dok dominantan deo – čak 27,7 milijardi evra – otpada na spoljni javni dug, koji čini 31,4 odsto BDP-a i čak 70,9 procenata ukupnog javnog duga.

Prema podacima NBS, spoljni dug Srbije na kraju prvog kvartala 2025. godine iznosio je okruglo 49 milijardi evra – što je rast od 251,8 miliona evra u odnosu na kraj 2024. godine. Ipak, relativni pokazatelj – učešće u BDP-u – pokazuje pozitivno kretanje: dug sada čini 58,6 odsto procenjenog BDP-a, dok je krajem prošle godine iznosio 59,2 odsto. Ovaj pad ukazuje na to da rast domaće ekonomije uspeva da amortizuje rast spoljnog duga.

Kada se pogledaju rokovi otplate, vidi se da se struktura duga neznatno menja – dugoročni dug i dalje dominira (87,4 procenta ukupnog duga), ali se kratkoročne obaveze blago povećavaju i sada čine 12,6 odsto ukupnog spoljnog zaduženja. Ovo može signalizirati pojačane finansijske potrebe sektora na kraći rok – ili bolju dostupnost kratkoročnih izvora finansiranja.

Javni sektor smanjuje zaduženje

Jedna od ključnih promena jeste smanjenje spoljnog duga javnog sektora, koji je u prvom kvartalu 2025. godine opao za 265,5 miliona evra i sada iznosi 26,4 milijarde evra. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je sa 54,7 odsto na 53,8 procenata, dok je u odnosu na BDP pao sa 32,4 na 31,6 odsto.

Ovaj trend može da se tumači kao pokušaj fiskalne konsolidacije – država očigledno traži načine da smanji zavisnost od spoljnog finansiranja, što bi dugoročno moglo doprineti makroekonomskoj stabilnosti.

“Nasuprot tome, privatni sektor beleži snažan rast spoljnog duga. U prva tri meseca 2025. godine privatni sektor se zadužio za dodatnih 517,3 miliona evra, čime je njegov spoljni dug dostigao 22,6 milijardi evra. To sada čini 46,2 odsto ukupnog spoljnog duga, što je značajan porast u odnosu na 45,3 odsto s kraja 2024. godine. U BDP-u udeo ovog duga sada iznosi 27,1 procenat, što je takođe blagi, ali stabilan rast”, ističe Bumbić u svojoj analizi u najnovijem izdanju MAT-a.

Najveći deo ovog rasta dolazi iz preduzeća, koja su u posmatranom periodu povećala svoj dug za 465,3 miliona evra, na ukupno 19,1 milijardu evra. Njihovo učešće u spoljnim obavezama privatnog sektora poraslo je na 84,4 odsto. Ovo ukazuje na aktivan razvoj domaće privrede i ambicije srpskih kompanija da ulažu i šire se, uz oslanjanje na strane izvore kapitala.

Banke su se u ovom kvartalu blago povukle – njihov dug je smanjen za 51 milion evra, zadržavajući se na 3,5 milijardi evra, dok je udeo u spoljnim obavezama privatnog sektora smanjen na 15,5 odsto. Spoljni dug fizičkih lica – i dalje izuzetno mali u ukupnim razmerama – blago je povećan za 0,2 miliona evra i sada iznosi 22,8 miliona evra.

Devizne rezerve opadaju, ali druga ulaganja rastu

Kada je reč o imovinskoj strani, odnosno strani neto finansijske aktive, Srbija je ostvarila rast u iznosu od 697,8 miliona evra – aktiva je sada vredna ukupno 52,8 milijardi evra. Međutim, ovaj rast nije rezultat deviznih rezervi, koje su – naprotiv – smanjene za 767,1 milion evra i sada iznose 28,5 milijardi evra. Njihovo učešće u ukupnoj aktivi je opalo sa 56,2 odsto na 54 procenta, što može da ukaže na njihovu upotrebu za stabilizaciju kursa ili finansiranje budžetskih obaveza.

S druge strane, značajan pozitivan pomak ostvaren je kod ostalih investicija rezidenata u inostranstvo, koje su porasle za čak 1,1 milijardu evra. Njihovo učešće u ukupnoj aktivi sada iznosi 31,4 odsto, što je više u odnosu na 29,7 procenata krajem prošle godine – što može ukazivati na veću diversifikaciju finansijskih ulaganja van zemlje.