Šta je alternativa za štednju u bankama?

Štednja u Srbiji beleži kontinuirani rast od 2012. godine, uz posebno značajan skok uloga u domaćoj valuti. Istovremeno, potreban je razvoj alternativnih izvora finansiranja i edukacija građana i privrede da ih prihvate i koriste, kako bi preduzećima bila dostupna sredstva za razvoj, a investitorima dobra prilika da plasiraju svoj novac.

Srbija ima usvojenu strategiju razvoja tržišta kapitala, a alternativni investicioni fondovi su se za tri godine, koliko imamo novi zakonski okvir, pokazali kao brzorastuća grana našeg finansijskog sistema, poruka je panela „Da li štednja u bankama ima alternativu?“, održanog povodom Svetske nedelje štednje.

“Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koga pitamo i iz čijih cipela govorimo. Sigurno je da ako želimo da postignemo prosperitet, finansijsku slobodu i da se razvijemo kao društvo, jedina stvar koja nema alternativu je – investiranje”, rekao je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović.

Prema njegovim rečima, razvoj tržišta kapitala i alternativnih finansijskih proizvoda kako za privredu, tako i za građane, ključni su za finansijsku slobodu.

“U ovom trenutku većina štednje je u bankama. Zapravo, ima je toliko da banke nisu u stanju da je plasiraju nazad u ekonomiju, što znači da ne ispunjava svoju ulogu i da se pare ne vraćaju i ne investiraju”, istakao je Popović.

Kako kaže, to se najbolje vidi kroz činjenicu da je država „povukla“ rast BDP-a i investicioni rejting koji su u velikoj meri vezani za kapitalne investicije koje već pet godina prelaze sedam odsto.

“To su i za razvijenu ekonomiju i za ekonomiju u razvoju fenomenalne stope. Sa druge strane, privatne investicije su na nivou statističke greške. Da bismo dostigli nivo nekih zapadnih zemalja i razvijenih društava, privatne investicije moraju da budu minimum pet odsto BDP-a”, istakao je Popović.

Prema njegovim rečima, do skoro nije bilo alternative, ali je sada ključ razvoja strategija tržišta kapitala, koja je sveobuhvatna.

“Mi moramo da obezbedimo firmama i ljudima priliku da investiraju od samog začeća kompanija. Tu pre svega govorimo o Private equity fondovima, angel investitorima, pa tek onda o ovim uslugama između – faktoringu, nekim inovativnim rešenjima u pogledu finansija, koja nisu u sukobu sa bankama, već doprinose i dodaju čitavom sistemu”, objasnio je Popović i dodao da tek onda kao kruna svega dolazi tržište kapitala, odnosno berza, koja je prioritet.

“Mi smo konsolidovali vlasništvo nad Beogradskom berzom sa jasnom vizijom da želimo da je razvijemo, da želimo da ulažemo. Ušli smo u strateško partnerstvo sa Atinskom berzom i trenutno pregovaramo još neka strateška partnerstva”, naveo je on.

Popović se osvrnuo i na najčešći vid plasiranja viška kapitala ljudi u Srbiji, onih koji uglavnom ulažu u nekretnine.

“Neko je skoro rekao da mi imamo tržište kapitala i da je u Srbiji najpopularnija jedna akcija – jednoiposoban stan od 45 kvadrata u Beogradu. To je donekle i tačno. Sa te strane mislimo da je jedna velika stvar koju planiramo za sledeću godinu, u smislu uvođenja zakonskog okvira – alternativni investicioni fondovi za upravljanje nekretninama”, zaključio je Popović.

Zašto investicioni fondovi, a ne banke?

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković istakao je da štednja predstavlja sjajan način da se finansijski sektor jedne zemlje stabilizuje na određenom nivou i da napravi materijalnu bazu za dalji razvoj privrede u toj zemlji, ali da to ipak nije dovoljno.

“S obzirom na ambicije koje kao zemlja imamo, mi moramo da rastemo brže od tih tri-četiri odsto, koliko je možda projektovano u ovom trenutku. Da bismo to bili u stanju da uradimo, moramo da mobilišemo sve resurse koje imamo i koji predstavljaju jedno novo gorivo za dalji razvoj privrede u Republici Srbije”, istakao je Janković i dodao da se mnogo nade polaže u industriju investicionih fondova jer je ona pokazala izuzetnu sposobnost za rast i razvoj.

Ognjen Popović je takođe istakao da je fondovska industrija jako važna jer je upravo ona ta koja je alternativa štednji u bankama, kojoj je najbliža.

Prema njegovim rečima, štednja je apsolutno bezbedna do nivoa od 50.000 evra, ali ona ne može da bude dovoljna za onog ko želi više da zaradi.

“Imamo štednju, penzione fondove i investicione fondove. Pre nekoliko godina uspeli smo da izmenimo regulatorni okvir i industriji investicionih fondova dali smo neki novi kiseonik, otvorili nove mogućnosti za investiranje. To je privuklo ljude koji su nešto mlađi od 60 godina, koji prepoznaju mogućnosti da kroz poveravanje svoje imovine i teško zarađenog novca profesionalnim upravljačima ostvare nekakav benefit koji je veći od kamate koja se može dobiti na štednju u banci”, naglasio je Marko Janković.