Stevanović: MMF je potreban današnjoj Srbiji

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Anet Kjobe, boravi u Srbiji od 22. do 30. oktobra, a povod je drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politika.

Ovaj program, koji Srbija sprovodi od decembra 2024. godine, predstavlja savetodavni aranžman koji ne uključuje finansijska sredstva, već podršku MMF-a u oblikovanju i sprovođenju stabilne ekonomske politike.

Tokom osmodnevne posete misija MMF-a analiziraće najnovija makroekonomska kretanja, sagledati ekonomske izglede Srbije i rizike, te razmotriti napredak u sprovođenju dogovorenih reformi. Reč je o drugom po redu pregledu realizacije programa, dok je prvo razmatranje završeno u junu 2025. godine, kada je odbor izvršnih direktora MMF-a ocenio da Srbija uspešno ispunjava dogovorene ciljeve.

Nakon prvog razgovora sa predstavnicima MMF-a ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je srpska ekonomija pokazala izuzetnu otpornost na globalne izazove.

“Uspeli smo da zadržimo makroekonomsku stabilnost, nizak nivo javnog duga i nastavak privrednog rasta. Naš cilj ostaje isti – da rastemo održivo, uz fiskalnu disciplinu i budžetski deficit u okvirima koji ne ugrožavaju stabilnost“, naglasio je Mali.

Do sada su, prema oceni Ministarstva finansija, svi zadati ciljevi iz aktuelnog aranžmana ispunjeni u predviđenim rokovima. Među ključnim postignućima navode se jačanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, priprema izveštaja o investicionom planu u energetskom sektoru, objavljivanje izveštaja o strukturi plata i zaposlenima u državnim institucijama koje su deo registra ISKRA, kao i sveobuhvatna analiza penzionog sistema, koja je u završnoj fazi.

Fiskalni program u okviru aktuelnog aranžmana zasniva se na deficitu od najviše tri odsto BDP-a tokom investicionog ciklusa do 2027. godine, koji bi u narednim godinama trebalo smanjiti na 2,5 odsto BDP-a. Takav pristup omogućava Srbiji da nastavi sa ulaganjima u infrastrukturu i energetiku, a istovremeno održava stabilnost javnih finansija i smanjuje javni dug.

Reforme državnih preduzeća, naročito u energetskom sektoru, ostaju među prioritetima jer imaju ključnu ulogu u ublažavanju fiskalnih rizika i unapređenju efikasnosti javnih sistema. Kako je saopštila Narodna banka Srbije, cilj je da se kroz ove reforme ojača otpornost domaće ekonomije, unapredi poslovno okruženje i podrži održiv rast.

Ekonomista Aleksandar Stevanović komentarišući dolazak MMF-a kaže da kada neka zemlja traži novac od ove institucije ona „priznaje da nije finansijski, a verovatno ni u drugim poljima, uračunljiva država“.

“Za jednu zemlju je najbolje da nikada ne zatraži pomoć MMF-a. Države koje su nekada bile korisnici njihovih sredstava startuju svoj novi finansijski život sa minimalnim kredibilitetom. Odnos koji Srbija ima sa MMF-om je odnos nekada finansijski neuračunljive države koja je prešla veliki broj koraka i došla na prag investicionog rejtinga. Aranžman sa MMF-om je smirivao nervozu poverilaca, vodio ka smanjenju kamatnih stopa, bio potvrda da se naša država ponaša tako da sredstva plasirana kod nas nisu sama po sebi rizična ulaganja samo zato što su u Srbiji”, ocenjuje Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Instrument za koordinaciju politika, kojim je Srbija obuhvaćena, namenjen je zemljama koje već sprovode kredibilnu i odgovornu ekonomsku politiku, ali žele da kroz redovne konsultacije sa MMF-om dodatno unaprede svoje strategije. Ovaj trogodišnji program trajaće do kraja 2027. godine, a razmatra se u okviru redovnih polugodišnjih pregleda.

“I to bi bio kraj jedne priče o ustajanju iz finansijskog gliba i manje-više očekivan rezultat dugogodišnje supervizije. Ustvari, Srbija i MMF bi trebalo da su još pre nekoliko godina konstatovali da je sve u redu, da je Srbija postala član EU, da kuca na vrata OECD-a, da su javne finansije sigurne i za primer mnogim zemljama koje su nam nekada bile nedostižne, da je privreda zdrava i da liči na onu u Poljskoj ili Sloveniji, da ekonomske slobode cvetaju, a pravna država rešava ono malo korupcije koja se provlači po džepovima meritokratskog sistema”, ističe Aleksandar Stevanović.

On dalje naglašava da se ništa od toga nije desilo, ali da se neće ni desiti u dogledno vreme, a MMF je svedok propuštene prilike da se izgradi model privrede koji je održiv, koji generiše rast i razvoj i gde je država kreator okruženja, a ne kreator ishoda.

“Današnjoj Srbiji čija ekonomija, politika i javne finansije počinju da liče na jednu jesen u kojoj magla pada na zemlju i sakriva (ne)opravdano očekivanu blistavost i gde se opravdano pitate šta će se videti kada opadne lišće, MMF je potreban. Kredibilitet trošimo kroz nerazumna trošenja novca, čudne prioritete, politiku koja nam udara šamare širom sveta, skupe izvore finansiranja, nisku transparentnost, ekscentrične načine borbe protiv očekivanih posledica ekonomskih politika koje se formiraju kao dnevni odgovori na probleme svih vrsta, a ne kao elementi jasne strategije. Jako smo blizu da prospemo godine rada i da – ne nužno – zakucamo na vrata MMF-a moleći za pare, ali smo zakucani u tome da nam treba eksterna potvrda MMF-a da radimo dobro”, navodi naš sagovornik.

“Konačno, MMF nije tu jer voli Srbiju. MMF voli poverioce Srbije. On je potpuno indiferentan kako će se poverioci obezbediti. Njima je jednako dobro da struja poskupi i da EPS postane normalna korporacija. Njima je jednako dobro kako mi trošimo budžetska sredstva sve dok postoje budžetski prihodi – između bacanja novca na nacionalni i regionalne stadione i, na primer, boljeg zdravlja građana Srbija za njih nema razlike. I tako nikada nije do MMF, do neobičnih država je”, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Oslonac stabilnosti i provera finansijskog rejtinga ili fiskalni steznik?