Svetska privreda se sigurno kreće ka recesiji i stagflaciji

Dr Veljko M. Mijušković je docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je diplomirao, te završio master i doktorske studije. Predavač je i prevodilac za engleski i španski jezik, za koje poseduje najviše međunarodne sertifikate. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja vezuju se za menadžment lanca snabdevanja, logistički menadžment, strategijski menadžment i izučavanje stranih jezika i prevođenje u funkciji ekonomske struke.

Dobitnik je velikog broja domaćih i međunarodnih stipendija, priznanja i prestižnih nagrada.

U okviru CEEPUS/ERASMUS+ projekata mobilnosti nastavnika predavao je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Albaniji, Slovačkoj, Nemačkoj i Poljskoj. Aktivan je konsultant u oblasti poslovne ekonomije, sa značajnim iskustvom u istraživanju tržišta, benčmarking analizi, izradi poslovnih planova, unapređenju poslovnih strategija, oceni investicionih studija, upravljanju komunikacijama, realizaciji programa edukacije i stručnih kurseva.

Pitali smo našeg sagovornika o njegovim ekonomskim predviđanjima do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Trenutno je veoma teško predvideti šta će se dešavati u ekonomskom smislu do kraja 2022. godine usled izrazito napete, nestabilne i neizvesne geopolitičke situacije koja opredeljuje globalni ekonomski kontekst, a tako i kontekst ekonomije naše zemlje. Nažalost, ne verujem da će problem na relaciji Rusija-Ukrajina uskoro biti rešen, niti da nas očekuje skorašnji prekid ratnih dešavanja na nivou sveta. Zajedno sa ozbiljnim inflatornim pritiskom koji je, ako ne izazvan ratom pomenutih zemalja, onda bar njime značajno energizovan, svetska privreda se sigurno kreće ka recesiji i stagflaciji. Očekivanja respektabilnih ekonomista su takva da najjači udar globalne ekonomske krize verovatno kreće na jesen ili zimu, dok neki predviđaju da će biti potrebno i do dve godine da se globalna ekonomska situacija stabilizuje. Usled tako negativnih globalnih kretanja na koja nemamo veliki uticaj kao nacionalna ekonomija, ostaje nam samo da se nadamo najboljem i da vodimo mudru ekonomsku politiku.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U ovom momentu suzdržao bih se od uzimanja bilo kakvih novih kredita, ako oni nisu nužni. To je stav koji se odnosi na sve vrste kredita, naročito na stambene, budući da tržište nekretnina pokazuje ozbiljne turbulencije sa kontradiktornim tendencijama o budućim kretanjima cena nekretnina (rast/pad). Kako već imam stambeni kredit očekujem rast mesečne rate usled porasta šestomesečnog Euribora, ali i njegove dalje tendencije rasta i nakon isteka ovog perioda.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Lično bih se opredelio za investicije (štednju) u zlatu.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao „po svaku cenu?“

– Jak inflatorni pritisak koji je prisutan više meseci unazad neminovno će podići u nekom momentu i cenu rada, ali je period trajanja inflatornih kretanja neizvestan i teško je prejudicirati koliko će on trajati. Postoje ekonomisti koji su stava da je dati pritisak opredeljen aktuelnom političkom situacijom na relaciji Rusija-Ukrajina, ali i oni koji veruju da je inflatorni pritisak posledica disbalansa koji je donela globalna pandemija virusa Covid-19. Bilo kako bilo, pre očekujem usklađivanje cena rada na tržištu u duhu aktuelne situacije, nego povećanu mogućnost da radnici ostanu bez posla, te za isti strahuju i bore se po svaku cenu.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Budući da živim u stanu koji je u sistemu centralnog grejanja uz plaćanje po potrošnji nemam previše alternativa po pitanju grejanja. Grejaću se na isti način kao i prethodnih godina, ukoliko bude raspoloživih energenata. Osim svesti da nam verovatno sledi period ozbiljnijih izazova na ovom, ali i širem ekonomskom planu, koji ne zavisi samo od poteza naše države već i ino-faktora, ne preduzimam neke posebne mere pripreme.